Набубрим као брдо у сну
Костур у мени зине
И привиђење из тмине
Сву ноћ не мине
.
Страх осјаји ме
.
Вапају из груди
Зеницо закрвављена
Беоњаче моје
Ноћна мора
.
У зору пропланак родни
И бајати талог горчине
.
Птица се вине
У висине
.
Пуцају ми жиле
Падам
.
Камен
Јако стежем
Камен.

Фото: Пропланак; Википедија

(Визија са духовне планете чије су реке
плави растопљени бисери и сафири,
а вечно променљиви пејзажи плешу.
Назвах је Созерцанија Светла)

Многооко гледам твоју слику
Сунце се лепо сместило у среди чела
Колико уздржаног и жестоког давања!
.
Колико богатства и лепоте!
Колико сласти у зрелим воћкама –
Две јабуке љуто загрижене
Послужене у сребрном пехару!
.
Пуштам да нам се душе прожимају
Милооко и неочекивано ми узвраћаш
И не скидаш поглед који ме убада
.
Ох понуда је изненађујуће богата!
Толико стихова неисписаних
Толико ноћних грчева и дрхтаја
Толико крикова чежње и среће!
.
Слика ми немушто пева и прича
О сновима силним који чекају свој ред
И о драгуљима из себе – рудника богатог
.
Колико путева и цветова ка врху планине!
Колико лета и котрљајуће морске пене
И суза-бисера војнички постројених!
И толико зракова топле љубави из срца!
.
Зурим у Јединога: Бога – Ти си ми Око напио!..

Фото: Планета слична Земљи; Википедија

Излазак из куће ка сванућу води,
место рођења је увек непознато.
Где ли су путање којим душа ходи
пре но усели се у њој тело дато?
.
Улазак у храм је освештан у плачу,
безвремена свест се уклапа у сате,
тражи мелодије које горе начу;
оне лепе, живе.. светлу умиљате.
.
У човеку гори себе неспознаја.
Мач што дели биће и јасно одваја
таму од светлости до сржи и бити,
.
јесте Божји мач у телоумној гори!
Мудро слово гласом у човеку збори
„Да л ће и Бог себе у нама тражити?“

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Сумња ме није победила
Умешао си прсте
Знала сам да ћу те срести
Кад-тад

Нисам знала како и где
Како ћеш изгледати
Ни шта ћу те питати

Само ми ти можеш рећи
Када и где
Престаје лутање…

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Памтим те руке небу пружене
И капу до пола чела,
Свирку ветра и птице распеване
У храстовој долини пчела.
.
И памтим речи изговорене,
Светлом у кору дрвета уписане,
И поља житна у даљини прострта,
.
И трајао је тај дан дуго, дуго,
Све док нису све звезде засјале,
И шарене птице заспале!
.
Ја, љубављу очарана,
Непомично сам под храстом стајала!

Фото: Храст Исцелитељ у Тијању; Википедија

Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
ал како год окренем не ваља
душа се у греху каља ваља
све је даља и даља од здравља
почиње и истину да заборавља
кад се основно правило запоставља
љубав увек љубав љубав човека опоравља
и никад га тужним не оставља

.
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
у сваком видети ЖИВОГ БОГА
какав је то осећај ма каква дрога
тада се бориш лично против злога
против сваког духа палога
хапсиш их уз помоћ ХРИСТОСОВОГ налога
јер си војник ДУХА БЕСМРТНОГА
у борбу стога и никад неће да ти посрне нога
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Песма дође на папир
Кад је пустимо да слети из кавеза
Који у глави и око главе носимо
Глава је оловка а графит је срце света

Песма је увек ту у нама и око нас
Ми смо увек око песме – око песме гледа нас
Уместо љубавника загрлите песме
Будите блудни у тој лепоти
Загрлите их …хиљаде… и плешите плешите плешите
Певајте их… певајте им… певајте

Грцајте их док вас крцкају
Док вас не скрцкају на најситније умове
Што ће беспомоћно пливати у лепоти
У коју сте растопили овај свет – свој свет
Онај свет, оносвет, овосвет – тосвет

Свет светли – светли свет са друге стране
Певајте плешите кроз светове

Фото: Плесачица; Википедија

-Песма о Аними и Анимусу

Сретао сам је у Финској када се купала у леду,
у Ирану потпуно занесену Заратрустром,
у Израиљу када је од воде правила вино;
у Чилеу док је певала успињући се на Анде
да дохвати Сунце и Време;
у Плани-ни када је смиривала муње;
у Тијанији где је сакупила
сву расположиву снагу у одлуку,
и подигла катану смерујући ка Егодрагу.
Наставио сам да је виђам
у свакој жени и сваком мушкарцу,
чак и кад смо причаније
потпуно утишали.

.
Каква жена!
.
Достојна свег поштовања,
потпуно смисленa, сјајноока, о-лујна!
.
Данас, сваког Витеза Праисконог Реда,
пут води у Егодраг.
Покрет!: Тиии-јање – Извор Витеза Праисконог Реда,
Луч-ани, где бременита Бјелица
клиже у поља и Мораву – мутну и љуту;
Јелен-до, где раздвајају и уби-ја-ју планину,
а ослобађају демоне;
Овчар-бања, где дотиче
топла рачва воде испод Овчара,
загрејана у његовом вулкану;
Каблар и пећине које вуку душу
у своје дубоке дубине;
манастири.- Хи – ОвчарКаблар – ландар,
затим округло Међу-вршје,
углављено између врхова,
потом Ча-чак, па Ми-лан-овац, Руд-ник,
Јар-мен-овци, То-пола, Звезда-ра…
.
Задржи се у шумама Звездаре.
Задржи се док ти се не пројаве
Вечност и исцељење.
На Звездари одлучи!
Још можеш да одустанеш.
После следећег корака
то више није могуће.
.
Тада стижеш у Егодраг,
дробилицу ега – центар велике битке
за ослобођење себе
и за ослобођење света.

.
И говорио сам јој:
– Пиши слободно, пиши још слободније.
Никога и ничега се не плаши.
Ти си суптилан, али уздржан писац.
Уздржаност је кочница.
.
Лепота коју ћеш осетити
ослобођењем те затомљене снаге
преплавиће цело твоје биће.
Преплавиће љубитеље твојих речи.
.
Како си толико слична мени,
а како смо различити!
Гледао сам Небо, гледао звезде.
У Тијању то радим свако звездано вече.
Можеш и ти, можемо заједно.
Испружи руке према висинама,
поздрави се са Богом и захвали му.
.
И на крају прошапутај:
“Хвала ти, мој Јоване, љубим те.“
А ја ћу рећи:
“Хвала ти, моја КаааринаТ,
љубим ти срце“.
.
Ако буде довољно тихо чућу те свакако.
И ти ћеш чути мене.
Утоми страх док ми то говориш.
И ја ћу устукнути своје звери.
Пиши слободно, још слободније,
пиши о свему што долази
из ризница твоје душе.
Ти си моје ја, ја сам твоје ти.
.
Онда ће се десити нешто са нашим животима,
са нашим зачараним снима. Треперење…
Дејства Сврхе ће бити јасно разлучена
из силине божанског сјаја,
и ми ћемо их потпуно разумети,
свако појединачно.
Онда ћемо се, као на Прапочелу,
играти на обали Велике реке,
можемо се залетети и у њу заронити,
и поново улити и утопити
у Општу хармонију.
.
Ох, колико сам мислио на тебе у Луч-анима
(Лучани – светлост Ане),
ох, колико сам мислио на тебе
када сам дошао у Ча-ча-к (Градац)!
.
Обузет Љубављу,
искушавам силину светова
које ми издашно дарива
и показује десни канал у мозгу:
свет Заратустре, Вечност Аватара,
Божанство Парабогиње са три лика,
подизања дејства – степен по степен
(вода у вино, права Вода у право Вино),
пунина и сјај садашњег трена.

КаааринаТ, повуци катану!

Греју се око ватре

поред неког контејнера,
и нико не може да их сатре
јер у њима постоји вера.
Сажали се свако кад их види
али чим завапе: баци госпођа нешто циги,
госпођа се одмах склони и постиди
као да се ради о шуги или сиди.
Ајде, мечко, играј мало,
да се деца радују,
да те деца гледају.
Многи им кажу да су луди,
па и ако им неко нешто и понуди,
други их одмах отера и осуди.
Али ништа то за њих не значи,
они настављају даље у градове и села,
њихова вечито земља је цела,
јер тако су најјачи.

Фото: Мечкари; Википедија

Корак до тебе
пружићу снена
и тако нема у буктавој тами
стиснућу усну, врелију и од саме жари.
.
Потоком живим хладићу обале
да сачувам безрачне увале.
Забраном уз тихо појање заруменићу се
као булка повијене главе.

Фото: Булка; Википедија