У Васељени је Све Стварање.

Све бива подређено Стварању.

Изван Стварања ничега нема.

Живот је Стварање.

Живети значи Стварати.

Сва бића учествују у Стварању.

Стварањем опстаје Васељена.

Стварањем опстаје Онај Који Ствара.

Ако не би било Стварања, тада ни Васељене ни Онога Који Ствара не би било.

Васељена дише – удише и издише у Ритму Стварања.

Онај Који Ствара удише и издише у Ритму Стварања.

Љубав се рађа из Ритма Стварања.

Да није Ритма Стварања, ни Љубави не би било.

Но, истовремено, и Ритам Стварања происходи из Љубави.

Тако долазимо до познања, да су Љубав и Ритам Стварања – Једно Те Исто.