Семе се од суше
Затире
Земља пуца без да громови
Ударе
При сваком новом кораку
Ломимо кости
Гурајући стопала
У провалију
Понирање извора
Избором вира
Без повратка
Инверзија
Уздизање правила
Вертикалних путева
Супротности
Од ништавила
Не би ли се клица
Развила

…

Нису урлици
Вукова
Чиста вибрација
Звукова
Мир у себи
Концентрисана тишина
Природа дише
Тако
И док сија месечина
Док Сунце наново излази

…

Ћутимо
Одлазимо у заборав
Заборављајићи
Да одлазе само наши кораци
Ми само оклоп мењамо
Вечито постојимо
И
Чега се онда бојимо

…
Вечитих сенки
Играјућег лажног светла

Које скрива истину

Лаж приказује
Одразом у огладалу
А истину
Људи ни да погледају

…

Усмерењем погледа
Ниче наша
Победа

…

Чему онда потреба
Садашњица да се улепша
Ружно није категорија
Илузија
Метафора
Отпор погледа
Њој је једноставно потребна

Садржина

…