(По белешци међу људима надостојног)

Ноћас су убили
мог брата пса,
тек онако,
због весеља,
рашта ли.
Звони ми се
за господство ума
и поредак ствари,
до зоре
завија сам на Месец
за обојицу,
љубави моја.
Да је друкчије било,
да нас заменише
пречисти суци,
радости моја,
богохулно
два пута бих умро.
Други пут
због туге псеће,
милости моја,
под звездом
кад ми се огласи
сама и потоња.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)