Измирити
све могућности и узалудности,
барем на опасном развођу,
на последњој ђавољој ветрометини
где горчине царују и алују.

.

Измирити
да сачуваш сличност своју
са свим божјим стварима.
Да можеш опет видети
кад падају раскрвављена стабла,
а острвљени секачи лудују.
Да можеш чути
кад јауче у срчаницама,
сузе капљу у корену.
Да можеш знати
да дрво лудо мирише у погибељи.

.

Измирити све удешено
по законима нужности
и немоћи земаљског праха.
Ради омраза и љубави.
Да сачуваш тугу.

.

Ако ти је лакше:
Велико испуњење је
само чиста светлост.
и свршетак,
и тачка распада.
Праслика речи постања.
Душа је самоубица.
Заиста, она то само
величанство смрти жуди
да почетак свој откључа.

.

Или ако ти је лакше:
Не бива друкчије,
ваистину,
нико неће докучити
ону прву реч свелепоте
из које шикну бол
и роди се васељена.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)