О чему бих писала,
мила моја мати?
О стрепњама твојим или мојим?
Тад нисам хтела знати…
О чему бих певала Рођена?
О твојим или мојим болима?
Или о беседи која никад није вођена?
Шта бих ти могла предрага
рећи у овај час?
Иако је све већ иза нас….
Шта теби рећи која си све појмила?
Шта теби признати пресветла?
Кад си и бога дојмила!
Кад ти материнство даде
да божанску љубав спознаш.
Кад у срећни час нестаде
да се не мучиш до гроба…
Ћутиш ли мати мила?
Или само сан свој нови сневаш?
Ближе смо него икад
иако те поодавно нема…
Чујем ти корак мила, чујем ти глас.
Често те погледом тражим,
Али је само небо изнад нас.. .
Некад ти осетим руку,
на челу, на глави, на лицу…
Некад те чујем да певаш
или ређаш бајалицу…
Некад те у сну видим,
као нешто би рећи хтела…
Да ли ме кориш за нешто
што никако нисам смела?
Нити се нижу и вију,
као да пут неки крију…
На крају пута,
знам да ћемо се срести,
мати моја мила…
Нову, лепшу љубав заједно ћемо плести…
Каква још међу нама није била!

Фото 1,2: Фб страница -I love nature