Фото: Парк Гуељо, Барселона; Википедија

Сводови
Од сунца заклоњени
Звуци
Шири и дубљи
Но што могу бити.
.
Стадох.
.
Од сувог лица
Таласима меке косе окруженим
До мене у сенци сводова
Само звуци
И нешто таман толико
До дна срца дошло.
.
И бол изађе.
Не бол звуком изазвана
Но бол звуком истерана
Бол са дна срца изашла
Бол у сводовима нестала.
.
Парк Гуељо
Смирај врелог летњег дана
И мир.
Звуци гитаре
Појачавају смирај.