Фото: Ласта; Википедија

Хиљаду милијарди звијезда

Висило је те ноћи

Изнад наших глава,

Док је поток у нама

Најављивао даљине сна а

Мјесец распупио као усна дјевојачка

Клео дужином ноћи.

.

Ти, дуговрата,

Похотна као пролећни поток

Смијеш се цветању висибабе

Око наше постеље и

Нудиш ми своје мирисне груди.

.

Отиреш ми утрњеле усне

Својом косом

И дајеш кратак пољубац.

Пољубац као лахор,

Као додир ластиног крила

И потврђујеш истину

Да је пољубац-

Задњи знак ругања смрти