Где ли је ноћас она мала,
Ко ли јој ноћас држи свећу?
Шумећим гласом ко са жала
Што ми је летос рекла нећу.
.
Где ли склупчала као мачка
Док градом мрка киша треска,
Ком ли је ноћас само играчка,
Уз ког се дрма као леска?
.
Ко ли јој дугу увија косу
И овлаш дира груди мале,
Ко ли је стишће голу и босу,
Коме се даје као од шале?
.
Ил’ можда учи? Па наглас чита
Неке књижурине о средњем веку?
Или у паузи, учења сита,
Некаквом дрипцу даје „на теку“?
.
Да ли још презире моје песме?
Је ли и даље тако јака?
Или док вежба мој стих је блесне
У трећој серији трбушњака?
.
Зна ли да још код пете пиве,
Те устаљене песничке праксе,
Замишљам јој ноге малко криве,
И проклињем њено „Лазаре, мак’ се“.
.
И да знам некад бити тужан,
Кад је се сетим онако беле,
И у кафани остати дужан,
Па попити још једну „преко штеле“.
.
Помене ли некад моје име
У некој узгред казаној причи,
Дирну ли је каткад моје риме,
Док се некаквим клипаном дичи?
.
Где ли је ноћас она бела,
Што сам је данима чекао жудно,
Која ономад није хтела,
А ја још чекам узалудно?