Уморан у родном крају
за пољима модрим куњам.
Оставићу своју стају
ко лопов, скитач, да луњам.
.
Кроз прамење бело дана
потражићу бедне кути.
За ме друг ћће са свихх страна
залуд нож да оштри љути.
.
На друм сјај ће да се лије
усред поља зеленога.
Она, коју душа крије,
прогнаће ме с прага свога.
.
Дому свом повратићу се,
туђом срећом да се живи.
Под окном – обесићу се
о рукав у сутон сиви.
.
Седе врбе крај ограда
нежније ће главе свити,
прљавог ће мене тада
уз псећи лај саранити.
.
Месец даље запливаће,
понећ весла своја јаче.
Опет, уз плот, Русија ће
и да игра и да плаче.