Фото: Несаница; Википедија

Уморна сам, али неће сан на очи,
несаница милује ме док живи чекам сан,
у њему лађу у којој ће људи моћи
наћи себе онда кад највећи снијег
вијавицом покуша да прекрије им стопе.
.
Зато не питај ме никад зашто
несаницу протјерујем из живота свога
сваки пут кад ми се прикраде испод капака уморних.
Живе снове ја желим гдје нерећни се смију,
а срећни још већу стварају срећу,
,да не гледам више огледалом душе
ништа што у свом животу не волим и нећу.
.
Ни теби не желим ништа мање среће
од оне коју баш за себе хоћу,
ал΄ несаница зна да буде незгодна баш ноћу,
пред очима са јаве јади тад баш у мимоходу прођу.
.
Огледало да ода моје душе тајну можда ће моћи,
ту ништа не могу, али пазим да нико осим тебе
не узме љубав моју, попут Киклопа у очају борим се,
чувам те твоје очи да од црне одбраним се ноћи.
.
Можда и тебе ноћас пуста несаница мучи,
можда и спокојно спаваш не слутећи моје боли.
Спаваш мирно, а ја још будна сам,
чекам на оно што макар у сну моје –
тамо себично волим те и ником не дам те.
Свему и сваком ноћас рећи ћу збогом,
а само теби да заувјек чекам те.