Фото: Јаблан; Википедија

Спали сумрак што се вазда сјаши
сваки смртник за њега да зна
па се спусти под бледилом меким
ко да шапат мртвима се да.
.
Хуји ноћи где се немир тера
да нам даде изливени глас
па нек плачем мајка сина буди
када заспи у последњи сан.
.
Узвиси ми тело ниско
што под земљом хуји глад
када гробар на звоно сиђе
песми мојој одузмите дах.
.
Нек се мени у славу засија
свећа мога родног априла
кад ми спокој под костима легне
тада мртве под јабланом сретнем.