Зар може песник песму да недри
ако му душу црв не рије?
Реч салива као олово на живе ране,
прућем плете од жалосне врбе плот
око сопствене гране.
Хапси себе унутар коре, мрави га пију из сваке поре.
Да ли што га неко речима уби или неког губи?
Песмом га снева, у песми љуби.
Само му она душу кроти
и тај часак док страсно пева.
Песма га вида уједно и задева.