Прислањам длан на
мекоћу траве.
Осетим дрхтаје као тихи глас
сенице.
Сећања надиру скривена.
Сећања у мислима
Сећања у телу
Сећања у срцу
и у души осетим
.
Низ тачака на животној нити
Пуне су, тешке
чак и када су лепе.
Пуне су таме
сутона, праскозорја
и светлости.
Пуне руке
и прегршт плодова живота
за које се држим
и на длан записујем.
.
Отварам длан да затрепери
да травке ми сећања бришу
да на длан срце утиснем
да земљи и сунцу препустим
све кодове и уверења
да кроз сваки прст на руци
отпустим тежину
и све нити које везују
Да на сваком прсту
цвет нежности и лакоће се развије.
.
Да цео длан и мој живот
бисерни ђердан буде.
.
Гледам длан и линију живота која као змија по
земљи плаза. Сунце зиму обасјало.
(Новоодштампана књига – Сусрети у тишини)