Опет те нисам послушао, Оче.
Кренуо сам за њима.
Трчао сам за њима.
Али их нисам сустигао.
.
Опет су ме раниле звери
Од милоште зване – људи.
Како ниједном да ми промаше срце,
Кад су већ промашили своје животе?
.
Опет су ме повредила моја добра дела.
Јер сам заборавио да се
На овој земљи не броје.
Да је плата за овакве на небесима.
.
Опет си ме тражио.
Иако сам ја тај који је бежао.
И кад си ме нашао, ниси се љутио,
Чистио си ме од блата.
.
Опет си ме тешио
На грудима, на раменима,
Из руку Твојих водом ме појио,
Док су капале сузе горког покајања.
.
Опет си ме подигао,
Из јаруге, из јаме пропасти
Узнео на Гору Васанску,
На плећа своја.
.
Тек тад су се окренули
Они које сам силно желео,
Не да виде своје грешке,
Већ да ме сметну с Твог пута.
.
Опет те нисам послушао, Оче.
Жалио сам за њима, молио се за њих.
А Ти си ми превијао ране и
Без прекора услишио молитве.

Фото: Фототека Србског Журнала