Србе одликује Крсна Слава, и три лепа празника: Детињци, Материце и Очеви – Оци.

Деца на дан Материца везују мајке које се праве невеште, као не знају шта деца, то, раде, па се „чуде“, што децу, посебно, весели. И, наравно, да би се мајке „одрешиле“, треба да се „откупе“ дајући поклоне:: колаче, бомбоне, чарапе, књиге, играчке, понешто од оног што дете највише воли.

Ово обичајно везивање деце, мајки и очева, у Срба, има широко значење. То су присне везе у породици, међу рођацима и суседима јер, везују се и деца, мајке и очеви и у непосредном окружењу, „комшилуку“, што је посебно необично.

На овај, тако оригиналан начин, потврђују се љубав, мир, пријатељство, слога и вера, дужно поштовање између деце и родитеља, самих супружника, мајке и оца. „Ево, ми се волимо и треба да се волимо!“ као да „говори“ овај лепи србски обичај.  

А сам смисао везивања деце, мајки и очева – што мало ко зна јер се, много што шта лепог, доброг и корисног губи пред којекаквим новотаријама- треба потражити у одавно изгубљеној речи “ВРВ”, од које потиче реч ВРВЦА односно ВРПЦА – сетмо се ПУПЧАНЕ ВРПЦЕ па ће смисао одмах синути, и биће јасно.

Раније  био  је обичај и да мајка удатој кћери на дан Материца односе торту  и поклон хаљину на пр ,а зету  кошуљу,  ,или је кћер са мужем долазила код родитеља на вечеру за Материце и добијала дар.

СРЕЋНЕ МАТЕРИЦЕ

(Драгомир Антонић-етнолог)

-слободна интерпретација текста Бобе Михића–

Извор- интернет страница Сокобања- фото Телеграф