У далекој земљи,
иза хоризонта седмог,
пред смирај дана,
кад сунце купа реку,
на облој камен стени, сам.
.
Та река моја,
и твоја је,
а опет своја.
.
И мирише трава обалом дугом,
из даљина птица звон.
На том месту,
чекам те љубљени мој,
.
Тишина у срцу,
у сну мир,
на руци лептир.
.
Ово одмориште моје,
и твоје је,
а опет своје.

Фото: Фототека Србског Журнала