Кад ми наредиш да певам,
од поноса би да пукне срце моје;
узгледам ти лице,
а на очи навиру ми сузе.
.
Сва опорост и несклад мога живота
топи се у слатком благогласју –
а моје почитање шири крила
попут ведре птице у лету прекоморском.
.
Ја знам да те радује мој пев.
ја знам да само као певач
ступам пред лице твоје.
.
Рубом далекосежног крила
своје песме дотичем твој табан,
који иначе досећи не могу.
.
Пијан од радости певања,
З аборављам се и зовем те
пријатељем својим,
тебе, господара свога.

Фото: Индијски песник – Тагоре; Википедија