Kроз српске шуме протиче море,
уздиже гранит да народ брани.
Земљина кора у њему гори,
црвенa мaгмa, живе ране.
.
Талас векова сеже ка небу,
сa облацима арије ствара.
Kраси га наших бораца слава…
Пева јунаштву, клања се хлебу!
.
Kида планине паклом створене,
челичне ланце што робље ишту.
С урликом силним на бојилишту,
Вукови наши – морске су стене!
.
Бродови туђи кад к њему крену,
бура с’ уздиже, потапа злога.
Ореол Свети доби од Бога,
писајућ’ златне руне кроз пену.
.
И сваки знак печат је истине,
слово живота, књига од части.
С рамена наших и главе пасти,
море борбено – наше судбине.
.
Замахни руком плима те зове,
са осеком су придошле хорде.
То нису сузе већ Свете воде,
кропљене међе крвљу слободе!

Фото: Мртво море поцрвенело; Википедија