Да л’ то птицом
ил’ влаталим житом
бивам
сред плаве дубине
у мир обручена,
док сневам
како шушти у свануће
мелодија са вретена
А свуд наоколо
у пени облака
беле ноћи
цветним концем извежене.
Под небом
страсним се
гост љубавник
отвара.
У крилу месечине
бди.
И дух се духом вине.
И птице из пламена полете.
Из гнезда од звезда
разасуте,
док слутим неко страсно лето.
А бели се мриси роје.
Роје,
у те тајне вечне
које мним.
Где душа девојачка и момачка
скитница је замршене косе,
што се вије иза међа мрака.
И задрхти,
у те страсне јаде
јер им младост краде
мелодија са вретена.

Из двокњижја:“Псалми у свили душе“

Фото: Преслица и вретено; Википедија