Не могу те пустити у мој свет.

Он је саткан од стаклених фигурица,
Тако сјајан и нежан,
Али осетљив и ломљив.

Не могу те пустити у мој свет,

Јер ти желиш да га мењаш,
Да помераш фигурице,
Да их бојиш, обасјаваш.

Не могу те пустити у мој свет,

Јер он може сам да сија,
Да свира, плеше
Да ћути и сања.

Не могу те пустити у мој свет,

Док стакло не постане дијамант,
Док осетљиве фигурице
Не буду довољно јаке и неломљиве.

Не могу те пустити у мој свет,

Док не осетиш његов сјај и снагу,
Док не научиш
да посматраш без додира,
Да га волиш без тражења,
Да будеш у њему као део њега самог.

Не могу те пустити у мој свет.
Не, за сада – не.

Негде на путу…. 04.05.2013.

Фото: Мој свет; Википедија