Са чиме бих могла љубав да измерим,
кад ништа на свету није јој ни прићи.
Са чиме бих могла Тебе д’ упоредим,
кад ти ништа не мож’ ни до чланка стићи.

Толика се љубав не мери сa земљом,
баш ниједним стањем које ме обгрли.
Толика се душа не мери са Вером,
јер више нег’ небу, Теби срце хрли.

Ти си нешто бајно, најлепше и трајно,
племенито, чисто, са љубављу вечно.
Ти си месец ноћи, моје сунце сјајно,
занавек вековно, бескрајно и срећно.

Ти си Љубав, Вера, Част и Благостање…
Ти си попут живота, срж – поимање!

Фото: Загрљај; Википедија