Мирослав Цера Михаиловић: Одлази. лепо видим

одлази. лепо видим како се удаљава
у трену све је згасло около мук и страва
као да не зна оно о чему вазда ћути
њено је моје време њени сати минути
и речи за које не знам одакле више цуре
њене су све до једне њене су и цензуре
њен сам коначно и ја чији бих иначе био
ако сам пред њом икад пред Богом нисам крио
одлази! спаса нема! толико бар разумем
сам сам. а са собом никад ништа не умем
Фото: Слика; Википедија
