Фото: Фототека Србског Журнала

Молим Те
Боже!
И овај
пут,
прими нас
грешне
под свој
скут …
Не дај
да лоши
нам људи
суде …
Очински нас
воли
и даље;
нека небо,
Твој благослов
нам шаље …
Ми ћемо
достојни бити
милости Твоје;
и кајати се,
искрено,
за грешке
своје …
Опрости нам,
Боже,
и пут
покажи!
Доста је
било
фарси
и лажи …
Ми желимо
живот
истинит
и вредан!
И ако
имамо
овај један,
помози да
достојан буде
Тебе
и нас!
Да у Теби,
заувек
трађимо веру
и спас!
Спасење, Боже!
Свима нам
дај!
На земљи –
Срећу,
На небу –
рај!
Дај нам
прилику
да будемо
људи прави,
достојни Тебе
и ове
планете …
Који ће
поштовати
законе свете
и само
љубављу
зрачити чистом;
и волети
све
љубављу истом,
којом волиш
Ти нас ,,,
Дај нам
чврсту веру
да у
љубави је
спас!

Фото: Исус са мачем; Википедија

Помози Боже

да Србин види кости

и прошлост плаћа.

Дај му силу

Белог витеза

и његовог мача.

Доста је мука

смрти и бола

овога ми крста.

Да кренемо браћо

са кораком

Исуса Христа.

.

Србин Боже

само Тебе има

У тренутку тешком

Србин мора поново

Завет дати.

Зло велико заувек

мора стати.

Молим Господа

и анђела Белог

да рашири крила

и небеса затресе.

Нека почне

и земљина кора

да се тресе.

.

Докле да будемо

народ рата

због издајника

проклетога брата.

Не дам више

и нећу

да ми брат крвник

и даље пали свећу.

Господе то мора стати

и брат крвник

то мора знати

И његове ће ноћи

кроз Голготу проћи.

.

О Боже ни олтар

нашег рода

више није чист и бео.

Као у далекој прошлости

стојим пред Тобом

и молим Те

Отвори небеса

јер у мојој крви пише

само Ти ми Господе

можеш помоћи

и други нико више.

.

Не чекај.

Народ мој је крвав

ко рањена звер

и од Тебе иште

да издајничко

зло велико

Србин са своје земље

заувек избрише.

Ако то не урадимо

Боже нема нас више.

.

Господе мој ако смо ми

Витезови Твога рода

нек молитва наша

кроз Твој мач хода.

У освит зоре са мачем

ћу Ти доћи.

Буди спреман

са два сокола

да полетимо

До Косова

да извадимо из корица

оба мача

да издајнички злотвор

види и чује крв

свога плача.

.

Господе дај нам

Твоје силе

и биће нас триста.

Прбудимо јуначка срца

и завештање

да је Косово одувек

и заувек наше.

Ако треба уз Тебе ће

поново и Лазар да јаше.

Фото: Фототека Србског Журнала

Због тврдих очију
Које само заћуташе,
Туга се изненада
У живот мој увукла
.
Зазвонила као хиљаду
Црквених звона
Победнички ми се
Унела у лице
.
Украла осмех
Донела прегршт
Непроспаваних ноћи
Отворила путеве бола
.
Почела одвлачити
У тамне дубине
Себе сам видела
Како тонем у ништавило
.
Умрле речи
Просута слова
Празна песма оста
.
«Разбиј неверу,
Живи у надањима
И стварањима»
.
Рече глас са неба
И диже ме из мртвих

Фото:Фототека Србског Журнала
Шавовима је зашивена
уз моју кожу.
Полако је почела да ураста у мене.
Волим је одавно, али
одрекла бих је се.
Престала бих да је волим оног
тренутка када би у твојим очима
угледала себе.
Напуштам све што ме одваја од тебе.
Мислима и телом.
Желим да постанем твоја кост
иако нисам твоје ребро.
Желим да те препознам по додиру.
И зато престајем да волим самоћу.

Чујеш ли?
Тишина грми!
Ваљају се облаци тамни,
Саплићу их врхови плавих планина!
.
Чујеш ли?
Свако вече звони Луна!
Скрива се од сунчеве светлости,
Руке звездама пружа!
.
Чујеш ли?
Ветрови се ломе
У гвозденим оклопима,
На дну океана!
.
Чујеш ли
Кораке неживих ратника?
Спреми се љубљена душо!
Ово су наша
Времена!

Фото 1,2: Из архиве Србског Журнала

Фото:Кумова слама;Википедија

Ноћ – звезде трепере на својим путевима
Кум распростро сламу по васцелом небу
Седим у лотосу на многомоћном месту
Зрикавци малени неуморни а гласногрли
Идеалан пев за дубоки мир и созерцање
Ни до Лире не стигох суштина ме тргла
У трену ме свест – пребрза и за вајтмане
Врати у родну Тијанију лепотом васкрслу
.
Месец срцаст – око њега вишебојни круг
Миришу цветови које ноћна сила отвара
Нарастају биљке у врту и трава око дома
Стидљиво се отвара и првоцвет бегоније
Сова са хуком прелеће кров – јури сеницу
Удаљени лавеж љутог гонича брзог зекана
Веверице орашарке развукле звучну мрежу
Шушкају по лишћу пауци и ситни инсекти
.
Зашто си ме Душо моја вратила са Пута?
Оностранство је наша завичајница права!
Поново зурим ка небу пратећи вековни зов
Напупила земља – испод себе осећам језеро
Његове воде напајају изворе и реке и људе
Преко хоризонта прелеће неорганско биће
Врви многолико Живот у свем Постојању
Како свеобујно Господе и танано трепериш!!!

Фото: Фб страница – Flowers of all kind. And the beauty of Nature

Фото: Босанска Крупа; Википедија

Било ми је дванаест година,
први пут сам сишао до града
из мог села, тихог и далеког,
кад сусретох тебе изненада.
Ех, дјечачке успомене глупе!
Мала моја из Босанске Крупе!
.
Јеси ли ме спазила ил’ ниси,
збуњенога сеоскога ђака,
свјетлокосог и очију плавих,
у оклопу нових опанака,
како зија у излоге скупе?
Мала моја из Босанске Крупе!
.
Наишла си као лак облачак,
твој ме поглед за трен обезнани,
заборавих име и очинство,
како ми се зову укућани.
Изневјерих попут сабље тупе.
Мала моја из Босанске Крупе!
.
Текли тако гимназијски дани,
успомена на те не оцвала,
модра Уна у прољетње ноћи
твоје ми је име шапутала.
Лебдјела си испред ђачке клупе,
мала моја из Босанске Крупе!
.
Брзо мину наше ђаковање,
лаган лептир са крилима златним,
ипак тебе у срцу сачувах
кроз све буре у данима ратним.
Та сјећања могу л’ да се купе,
мала моја из Босанске Крупе?
.
Сад је касно, већ ми коса сиједи,
гледам Уну, ћути као нијема,
залуд лутам улицама знаним,
све је пусто, тебе више нема.
Еј, године, немјерљиве, скупе!
Збогом, мала, из Босанске Крупе!

Фото: Дајбог, који даје живот; Википедија

Длан длану даје довољно дамара
да докрајчи дуговечно дрво.
Добује дрворедом древни добошар-див,
досеже до дна,
дрмуса дугачко дебло, досеца дебели дуд,
дроби дудиње,
дохвати дуњу,
дише дубоко,
дрвосеча,
да достави дрва,
да даске догоре,
да домороце догреје,
довикује, дречи дрвосеча Драгорад:
-Дабогда Даж-бог дошао дотле
да донесе добро,
да допре до душе,
да дебелокошце даривањем дарује,
духови да дођу дахом,
добродошлицу да дамо дедовима,
доктори да доставе дијагнозу дангубама,
доценте &докторанте да десеткују,
директорима да дуплирају добит
док дозивамо домаћине да донирају
двеста динара
да дуги Дунав до дивље Дрине
дрема диљем домовине
дичећи се дрворедима.
Дај Дајбоже
довољно дана
да девети дан доживимо
док дрво дељемо.

Фото: Фб страница – Mina elegant

Фото: Манастир Бањска; Википедија

Ех колико пута врх мојег ће пера

Зајечат од бола од туге и плача

Гледајући како крв хероја српских

К црној земљи точи са душманског мача

.

Гледајући како црни врани гачу

По Божијој земљи ђе божури цвату

И наш народ како по навици ставља

Врат сто пута сјечен под каму џелату

.

Тамо ево опет љута битка јечи

Одлијежу громко снајпери и зоље

Опет Срби гину куражно и смјело

За част и за образ и Косово поље

.

Као некад Милош, Југ Богдан и Павле

Пркосећи страшној сили и терору

Падоше и данас косовски јунаци

У робовској тами чекајући зору

.

Против силе страшне борише се смјело

У обручу са свих опкољени страна

Ал’ све залуд б’јеше у тој љутој битци

Побједу над Христом однесе Сатана

.

Пред манастир свети на ливади цвјетној

У ранама тешким три осташе лава

О храбрости њиној Србин ће да прича

Докле теку Дрина , Неретва и Сава

.

Имена ће њина врхом епских пера

Исписана бити к’о завјетно слово

Заборава вео никад прекрит неће

Оне што су пали бранећи Косово

.

Бојане , Стефане и Игоре брате

Нека вам је слава и велико хвала

У срцима нашим вјечито ће јечат

Слободарски прасак вашијех рафала

.

Хицима сте својим тамо поред Бањске

Посијали сјеме нове српске буне

О дјелима вашим пјеват ће поете

Вјечно ће вас славит са гусала струне

.

А дан доће брзо кад ће ка Балкану

Бож’ја војска кренут са Волге и Дона

Пред громадном снагом православног цара

На кољена клети клекнуће Сотона

.

Христова ће казна стић мрске џелате

Платит ће за свако дјело зло и дрско

Зајечат ће звона са старих звоника

А Косово свето биће опет Српско.

Фото: Разгледница – Косово поље; Газиместан; Википедија

Фото: Бели анђео; Википедија

На путу мразном
Ко голуждраво птиче
бреза трепери
.
Белом пртином кочија језди
Ко звезда љубичаста сја
Златом обрубљен облак
још крвари
.
Плавооке звезде
у ноћ попадале
На путу мразног сна
рањено дрво само
И ја
Из књиге поезије – „Причин Белог анђела“

Фото: Бела бреза; Википедија