Одавно су моји кораци,
од миља тежи,
занемоћали.
Да не бијаде твоје сјени,
још увијек би се пела уз гору,
ломила крте гране маслине
испод којих је твој лик заноћио.
И како брже одмичеш,
ја ти се брже примичем.
Пређе сјенка и преко брда.
Још је, њојзи, лакше но теби.
Очас се преметне преко.
Само ти иди,
вазда, куда си наумио.
А када те свјетлост упије
и моја ће сјенка у исту да се преобрази.

Фото: Фототека Србског Журнала

Нека процветају
поља снова
мирисним цветовима.
.
Нека милују
стопе моје
жедне росе.
.
Нека умију
моје лице
зрацима сунца.
.
Нека ме
Лепотом својом
озаре, опију.
.
Тако опијену,
Лепотом задојену,
Вечност ме памти.

Фото: Лавандина поља; Википедија

Да падне небо,
да стане време,
да пукне земља,
ја бих, Ана, остао
са тобом до краја.
.
Ти си оно што ни смрт
не може да разбије,
јер и да се сруши небо,
ти остајеш да га поново
створиш.
.
На твом длану
могу да почивају
и ветрови и облаци,
у твом гласу
могу да се смире све
звери што у мени ричу.
Ти си вечност што траје
и кад се последња реч угаси
и када се небо сруши.
.
Да падне небо,
да стане време,
да пукне земља,
ја бих, Ана, остао
са тобом до краја.

Фото: Време и вечност; Википедија

Вол’о бих да пуцам ко Србски војници,
Неустрашиво да идем само напред,
Па и ако треба погинем у бици,
Да испуним славе наш предачки завет!
.
Што је ђедо прош’о волео бих и ја,
Да ме сутра небом не прозива неко
Како живео сам само како прија,
Док земљу је свету крварећи стеко
.
Предак испред мене, у муци и беди!
Тако лаган живот ничему не вреди!
Дајте бреме ново нисмо од папира,
.
И ми јаки јесмо и надасве мудри,
На све стране, Боже, ако треба удри,
Нека фрула претка и нама засвира.

Фото: Фрула; Википедија

Жоголобље
Жаглобље
Пуж
Ужаглобио у кућу своју
Упрема прастару оцу
на понеђељник на виђење
Отац каже
Мотри на кућу своју
Изиђи
Жглобље из куће избаци
Отвори прозоре
Проветри просторе куће своје

Фото: Пуж голаћ; Википедија

Пре неколико дана био сам у Ужицу
Некада је било Титово – сада ничије
Ужице је на чудном месту – стешњено
Мене су занимала историјска места –
Кадињача неосвојива а посебно Каран…
.
Пао је 14-ти км ….али никада Кадињача
Немачка војска је била много бројнија
Али зашто ипак није пала Кадињача?
Зашто није пао шеснаести километар?
Толико је Кадињача далеко од Ужица
.
Постоји алхемија и невидљива мистика
У сваком земаљском догађају или бици
То сам тражио да видим у месту Каран
Који се налази на другој страни од Ужица
На левој страни Кадињача на десној Каран
.
Библија има много тајинствених прича
У једној је писано да је Каин убио Авеља
Каин је каран (оптужен) од људи и цркве
Народ је тражио Каина –Бог га је штитио
Мит о Каину и Авељу је енергетска прича
.
Место и енергија села Каран је противтежа
Енергији Кадињача где је била силна битка
Оба места су на шеснаестом!!! километру
Како је Каран или Каин учествовао у рату
Нека за себе цењени читалац протолкује.

Фото: Црква у Карану; Википедија

Надувени ко мехур сапуна
Огуглали на отрове блуда
Називаше хришћанском врлином
Прање људи у светачке ћуди

Праведником учинише Јуду
Раслојише народ човечији
Сокољени велом себељубља
Разапеше на ругло правдаше

Исисаше здрављак из роднице
Загадише несојем изданке
Раседлаше ате чистокрвне
На магарце за навек спадоше

Фото: Магарци; Википедија

На тој светој земљи
Царској и праведној,
Отворио ад капије
Соли јој ране, рањеној,

Похрлила тушта и тма,
Ма свакакви злотвори
Да је загади, упрља,
Опогани и разори.

Има још змај-јунака,
Витезова и хајдука,
Има још светла у срцима,
Водиће их небеска рука,

Свануће зора нашој Србији,
Тамне ће силе сићи у ад,
Ал сваких хиљаду година
Пробуди своје војске враг.

Паметарница зато се учи,
Како да светло порази таму,
Да савлада све неприлике
И расточи и обзнани обману.

Фото: Хајдуци са Златибора; Википедија

Ако имаш своје снове које и будан сневаш, и ако верујеш у своје снове које будан сневаш, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш своје узвишене, одуховљене и обожене мисли, и ако верујеш у своје узвишене, одуховљене и обожене мисли, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш свој језик, који посвећенички негујеш и чуваш, и ако верујеш у свој језик који посвећенички негујеш и чуваш, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако имаш своје Велике Претке, који су сишли Одозго у Праскозорје Стриборије, и ако верујеш у своје Велике Претке који су сишли Одозго у Праскозорје Стриборије, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако из трена у трен ослушкујеш Своје Срце, и усправно корачаш Путем Својега Срца ка Пра Светлости Живота, и ако верујеш Својему Срцу и Путу Својега Срца ка Пра Светлости Живота, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Ако си Пробуђени и Освешћени Србин, који зна да је Србство Божје Посланство, и ако верујеш у себе и у Божје Посланство Срба, знај да ћеш вазда и увек у свету бити усамљен!
.
Бити усамљен у свету, значи бити слободан, самосвојан, непоновљив и самобитан Човек!
Бити усамљен у свету, значи бити у заједници са вишим духовним бићима из свих иних светова!
Бити усамљен у свету, значи бити усаображен са Великим Духом Стварања и са Великом Душом Мајке Васељене!

Фото: Усамљен човек шета парком; Википедија

Овог ведрог топлог и округлог подневља
Поново се пењем на Каблар планину
Повећавам укус моћ и мудрост пењања
Благосиљам успоне на сваком искораку
.
Мој напор циља вечни живот за све
И не плашим се да ћу негде погрешити
Решавам један по један тврди проблем
У своме бићу и на успонима планине
.
Дошао сам на врх да стојим усправно
Лако је лако бити непомер у равнини
Када се пењеш буууди муфлона у себи
Када стојиш буууди дрво и буди дрво
…
Човек Вечности расте вечно се пењући
Недодиром милка врхе унутарњих планина
У трену ради милионе добробитних ствари
И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

Фото: Владан на Каблару; ВП