Замисли само, колико је видљивих и невидљивих сила радило кроз стотине стотина векова, кроз стотине стотина тисућа година, да би ти био то што јеси!

Замисли само, која су све божанска, небеска и земаљска дејства, од прапочетка без почетка, од ПраИскони преко Искони, учествовала у стварању и обликовању бића које ти јеси!

Замисли само, све своје небеске и земаљске претке, сва она појавна и непојавна Суштаства; Сушта Суштаства која су у твом обличју и лику оставила свој стваралачки светлосни запис!

Замисли само, све оне прегаоце и ствараоце из божанских светова, из најудаљенијих звезданих јата, из Самога Срца Неба, који су сневали тебе, који су маштали о теби, који су свеколику Створитељеву  творевину припремали за тебе, који су те провели кроз најдоње светове минерала и биљака, кроз видљива и невидљива царства многих и различних створења, да би ти могао рећи: Боже, ја сам Твој!

Замисли само, заиста, само замисли!

И још једном, замисли и промисли, промисли и освести: ти си највеће чудо Божјега Стварања, ти си дивота над дивотама, ти си лепота над лепотама, ти си један и једини, ти си један и непоновљив у свим световима, у свим временима!

Зато ти и кажем (сада када си све то замислио, промислио и освестио), да је твоја света дужност, да је твој божански задатак: да свим бићем и свим суштаством својим љубиш Створитеља –

 Духа Стварања, љубиш ПраВасељену, љубиш Мајку Земљу, љубиш све претке своје, љубиш сва бића и битија из свих светова видљивих и невидљивих, јер у свима њима и ти биваш и пребиваш, јер у свима њима и ти јеси све то што, уистини, јеси

и биваш!

ИРЕНИН ПОГОВОР

Вилењаче!
Песма је тако истинита, дирљива ко плач малога детета, дивотна ко ружа кад се по роси расповија,…
Када би само замислили све те ваше изаткане речи…усликане у вечиту слику постојања…Када би само хтење замолили да суштинско поврати…
Ноћ би до зоре певала, зора би се нова будила…од милине душа би даровала живот какав је на небесима…
Ваше речи држе да сви издрже! И дочекају!!!
Хвала Вам на томе!
Инспирисали сте ме у трену…