Јединствена лепота норвешких фјурова,

 то су велике борбе и велике боли,

то је љубав, љубомора,

освета између камена и воде,

Вода једнако тражи стену,

милује је, гризе, изједа и троши.

Сурово разваљује копно тамо где жели

у дубину да се сјури,

и наноси читаве куле од камена

темо где по њему хоће у висину да се дигне.

Од своје стране, разлупано и расцепкано копно

оштрим својим иверјем гребе и

разбија мирно огледало воде, и

далеко је у себе увлачи

док од живих фјурских таласа

не постану мртва језера зелена као отров.