У Рађевини мојој колевци… Ујчевини… Све Рађа < мој брат Милутин и ја дођосмо по Лек за мог ујака Драгомира, оца његовог, на Свето место код Обеликса којег зовемо Рађев камен… по Лазаревом витезу Рађу који је имао дворе баш ту на Царском пољу,… дворе по којима се шетала љуба Анђелија… ❤ Ми Рађевци знамо колика је Сила Божија у том камену. Нероткиње долазе да настружу са камена лека да имају порода…од вајкада се за то зна!!! И рађају се Рађевци! И рађаће се јер Творац неће допустити да се затре семе вредних и честитих србских домаћина који вешто рукују и плугом и пушком, а певамо и играмо куд год да смо и с ким год да смо ❤ Преко наших рамена виде се Соколске планине… А одатле су родом моји Бојићи…а тамо се кажу још и сад виле могу видети, као и овде, у Рађевини. Тако јесте.