Радица Матушки: Жилиште – Висока
Љесак топле Jаре мило ме умива,
блажено жилиште, луча од рођења.
Лила вишње старе испуцаних нити,
јоште мирис шири, злато је покрива.
.
Макања сам била и ту су ми стопе,
први корак беше од маковог зрна.
Инокосна зграда, зидине се руше,
нема више сласног бакиног скорупа.
.
На окну се цакли фијучан отпора,
шкрипе гвозден’ шарке, гит се јоште држи.
Без сувице, блесак дрвен рам исуши,
отих се усржи дубоко у мени.
.
Висока с’ хршумом повикује силно.
Kоштаник ће и мој једном туда стићи.
Ја не искам другде с’ последњом поворком,
ту ми је жилиште, вратићу се жили!