Радица Матушки: Жилиште – Висока


Љесак топле Jаре мило ме умива,

блажено жилиште, луча од рођења.

Лила вишње старе испуцаних нити,

јоште мирис шири, злато је покрива.

.

Макања сам била и ту су ми стопе,

први корак беше од маковог зрна.

Инокосна зграда, зидине се руше,

нема више сласног бакиног скорупа.

.

На окну се цакли фијучан отпора,

шкрипе гвозден’ шарке, гит се јоште држи.

Без сувице, блесак дрвен рам исуши,

отих се усржи дубоко у мени.

.

Висока с’ хршумом повикује силно.

Kоштаник ће и мој једном туда стићи.

Ја не искам другде с’ последњом поворком,

ту ми је жилиште, вратићу се жили!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s