Милица Мирић: Штитови
Ратниче Свети, што из далека
кораком одлучним, Ти газиш пут,
знаш ли да Те још Србија чека,
да јој к’о некад, пољубиш скут?
.
Можда ће сутра спокојна бити,
можда Ти неће требати штит?
Дођи, српско ћеш вино пити
и своме роду постати мит!
.
Руменим вином Ти умиј лице,
срећан што видиш Србију.
На српској земљи Ти опиј свице
што вином Светитеље напију.
.
… А једног дана, када све прође,
када нам утихну чемер и јад,
и штитом заклони свети Ђорђе,
што је због Христа васкрсн’о млад,
.
тада ће опет, као некад,
мишицом снажном подићи штит.
Није ни знао да ће к’о никад,
у нас уткати вере нам, нит!
М.М: Збирка – „Србијо, вољена копљем и песмом“
Илустрација – Миливоје Мирић