Верица Стојиљковић: И рече …
И рече сунце води,
Да током својим и њега води,
До река, до мора, до океана,
Да живи и оно у тој слободи!

.
И рече сунце земљи,
Да засади му у њој зрак,
Да и оно цвет и дрво роди!
..
И рече сунце ветровима,
Да подигну се, и небом
Плавим целог га понесу,
У сусрет белим облацима!
..
И рече сунце оку женскоме,
Да отвори га, и погледа га!
Оком, душу да му замилује,
Срцем, пут љубави да му показује!