Мушко чељаде се витезом твори
да јунашно брани прага кућнога.
Женским се темељ кућни сидри
у часну мајку рода поноснога.

За Богом је души хранитељка
што биће из труни препороди.
Оцу и мајци часна родитељка.
Башта која човечанство плоди.

Кад витеза неког демон опседне
па јунашан постане према жени.
На материнство руку подигне.
Млати и прамајку и све јој сени.

Ране демонске Вида извида
пазећи душу што с липом је сплете.
Злочинитеља ће стићи правда
кад га богови црнила дохвате.

Храст и липа су муж и жена
чије су гране Сунцем сплетене.
Љубљеница да буде пажена.
Растко да чува породе њене.