Момчило Игић: СавршенаСуштина (2)


СавршенаСуштина

П У Т  У  С Р Е Д И Ш Т Е

С Р Ц А

У

Н И Ш Т А

7

На пут крећемо по већем од незамисливо великог мрака, по бескрајном мраку.

8

Сви несвесно знамо каквим смо мраком окружени и бојимо се шта све из толиког мрака може искочити а знамо и то да из мрака не искаче ништа добро.

Сви се мање-више кријемо, лажемо,сумњамо и повијамo.

Време је да се исправимо и откријемо јер је по Божјем плану време да се сретнемо са Свезнањем које може обасјати сав мрак ма колико велики био.

Слободно исправите леђа и рамена, слободно одбаците лаж и сумњу, коначно сте слободни да се покажете јер управо читате књигу која је

место сусрета са Свезнањем.

Кобајаги

9

Ја причам онако како чујем од ближњих

изражавајући оно што чујем од Суштине.

Не причам празну причу већ причу пуну Ничега.

Ти сабереш пажњу и наоштриш уши,

добро их наоштриш па ставиш леву руку на лево уво

а десну на десно и кажеш причај ми.

И ја ти причам, да не верујеш причу

која се прича само ако верујеш.

Причам ти причу која је можда бајка а можда и није

јер има нешто што ниједна бајка нема.

10

КОБАЈАГИ БАЈКА

Седим у фотељи као цар било да сам сам или у друштву.

Сви су мање-више у бригама и страху а само један уопште нема брига нити има страха.

Е тај један је цар.

Седим без брига и страха, јер не гледам кроз своју памет већ гледам кроз Свезнање Суштине.

Када гледаш кроз Суштину не можеш видети другог,

све је једно и један си.

Е тај један је цар.

Сви су мање-више узнемирени.

Неки су очајни и немају воље да се бране, неки су спремни на борбу до смрти а неки су прешли на страну непријатеља.

Све три акције су уствари реакције на узнемиреност.

Ја нисам узнемирен јер имам потпуно поверење у Свемогућег.

Ја сам цар али не од овога света.

Вера у Суштину се претвара у знање али не било које знање већ Свезнање Суштине, једно врло посебно знање које има нешто што ниједно друго нема.

Ово знање претвара Веру у Потпуно Поверење, а то је услов

11

Љубави.

Ја волим Суштину.

Мој живот није мој живот ако се не базира на нашем животу а наш живот почиње љубављу према Суштини.

Узнемиреност је знак непостојања ни Вере нити Поверења у Свемогућег а како бити узнемирен поред неког ко је свемогућ, ало, тај неко може све, нема ограничења а притом је и наш Отац Небески.

Седим као цар јер седим са Свемогућим у Свемогућем.

„Ја сам у Оцу и Отац је у мени.“

Добро, нисам још у Оцу али сам на путу кући која је у Свемогућем.

„Блудни син се враћа кући.“

Кобајаги

12

Почнимо причу, тако нам Бог помогао…

…Био један цар који је само гледао и ако ти будеш само гледао видећеш шта је видео…

13

… једну посебну књигу…

…књигу савршене хармоније.

Да видимо где би било најзгодније да прочиташ ову књигу, можда на највишем врху Хималаја, на крову света. Овде се не чује нити осећа бука света и не може нико да ти смета, ако неко и наврати имаћеш прилику само да му махнеш јер је принуђен да се брзо врати одакле је дошао. Бићеш овде у загрљају Суштине и олујни ветар ћеш осећати као дубоки мир, а недостатак кисеоника и хладноћу уопште нећеш осећати, осећаћеш Творца.

Дакле, на врху си Хималаја и узимаш књигу кроз коју ти причам чудесну причу Суштине.

14

Хималаји; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s