I
Опростите ми сумраци,
Црне птице и кровови,
Ватри поздрави,
Смираји,
Букети небески
Пуни дарова за будне,
Ритуални летови
Очи и уши што пуне
Мудрим мирисом јесени.
II
Опростите за подруме мрачне и прљаве
У којим осуђен сам на лутање
Од зида до зида под талогом прашине
Док напољу не спознадох висине

Опростите за дна
Где кваке заразе руке ал не отворе врата
Опростите за окна
Призора оштрих као нож што се забадају у ока
.
Ту испод нека вавек остану ти дани
За цветове и плодове што чекали су вани
Пролећа саплетена у погнутој глави.
III
Опрост тражим, кап океан спознаје
Сваки трен без неба, знам, трен је протраћен
Покајање дарујем, вечношђу побуђен
Благ под небом за дажд љубави…
.
Опрост тражим, свету сету уздишем
Јер сваки трен, трен је небом узвишен
Покајање дарујем, истином пробуђен
Благ под небом за дажд љубави срцем стојим отворен
.
Тишина.
И ништа.
Тишина
И све
.
Песма капље:
Радост је
Бити
Сада и овде.