Село Котража се налази на путу Гуча – Ивањица

Наличи на варошицу, развијена, људи весели, певуше

Сељани обрађују земљу, гаје малине, купине, шљиве…

Са обе стране главне улице продавнице, кафане, сервиси

Школа, црква, цвећара, пумпа, регистација возила

Котража је преживела краља, самоуправну прелест

Њихови губари су били увек увек ту, јели само лишће

Дошли нови, модерни, гледају запад, једу цела стабла

.

Поред главне улице чесма, снажно истиче сумпорна вода

Тога дана, поред чесме, сретнем човека, живи у Београду

Ведар, прав, чистог осмеха, звонког гласа, причљив

Оболео му желудац, није могао да превари велики град

Као да вари камен, мучнина, пробадање, раздирући болови

Давали му бускопане, свашта, угледавао Косача душа

Једног дана, у чекаоници, а ту би се разболео најздавији

Погледа га отресита жена, из предграђа, добро га одмери

.

Отегнућеш папке чекајући и пити оне гадне прашкове

И ја сам чекала, увела у танке нити, водили ме свуд, и хоџи

Него иди у Котражу, пи воду безплатну, баци лекове, живи
Котража је далеко, распитај се у Гучи, неко ће те упутити

Котража! ја сам рођен близу! Чесма! Каменом бих је погодио!

Дођем родној кући, напијем се воде, умијем, скувам чај, кафу

Бацио сам прашкове, бол умину, нестаде, добих стару снагу

Пријатељу, пиј увек ову воду, она је за све, вода свелечилица …