Владан Пантелић: Вежбајмо да живимо вечно

Данас сам поново одлучан и потпуно сам
Шетао са смислом левом разуђеном обалом
Свете библијске реке Истар – данас Дунав
То је моје омиљено место опуштања и моћи
Чисто плаво небо а ваздух препун препун
Искричавих злаћаних енергетских силница
.
Злаћане искричаве лоптице силнице свести
Јасновидци кажу – то је испољавање Вечности
И заиграло затитрало је вечно дете у мени
Трчкарао сам трчкарао и неуспешно скакутао
Јурећи за злаћаним прекрасним балончићима.
Изазовима за стара и бајата и лажна знања
.
Сутра ћу се осокољен поново овде вратити
Са дугачком мотком од врло тврдог дрена,
Кога је засадио мој батљиви прадеда Вујица,
На мотку ћу уписати са шумском кредом илом
Низ 1489999 – одраз вечног живота и младости
И знања Нове свести чистог божански истинитог
.
На њен тањи крај поставићу мрежу хватачицу
Сличну кеси за сакупљање плодова воћа у јесен
Посебно за брање здраве рајске јабуке будимке.
Сутра ћу се стручније оспособити и опробати
Моје занимање биће – Вежбач и Берач Вечности
Светлост Радост и Љубав нек запљусну сва бића!
Фотографија Дунава – Википедија