поведох је опет до обале меке
ноћ је била густа и одвише грешна
пламтеле су звезде вреле и далеке
душа беше жељна телом неутешна
.
јављаше се лорка у трстику тамном
док јелек сам танки бацао у воду
хаљине се њене мачевале са мном
месец јављао се новом небоходу
.
а на пола мога и његова пута
накрадох се меда пољубаца њених
руком мојом вода ослађена лута
.
обалама од сна чуда замишљених
за неизброј додира од којих се луди
нек нас нико више из сна не пробуди

Фото: Фототека Србског Журнала