Идем на планине врх, где кремење живо живи,
Ватру да упалим што дим не познаје,
Птице да позовем, крилима да замахну
Пламенове да ободре,
Све звезде да замолим, зраке своје да уграде,
Ватру земље исконе да разбуде
И да светлом њеним срца иза сна прену се!
.
Идем на планине врх, где траве расту,
Оне што лече све бриге и снове нејасне,
Оне чије капи сребро-златне
Радост и љубав душама доносе,
Оне што водом живом напајају се,
Оне што с кремењем љубе се
И мирисима својим, неистине у бездане односе!
.
Идем на планине врх, где спавају душе смирне,
Где Виле су коло заиграле, око Вилана свога свака,
Где Богови стопе оставише – путоказ

Фото: Планина Гоч; Википедија