Лепота је потка испод и видног и невидног
Најгушћа је у Чојку који циља небо високо
А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења
Јасновидо гледам танано лепототреперење

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања
Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља
Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке
Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

У среди Круга посвећења подижем обе руке
Повезујем се са Душом и са тачком стварања
Силницама мудрим призивам пламени вртлог

Енергију Свеспасења поливам на свест света
Да се у Души појача и покрене извор осећања

Светлоплодовито учовечење силне благодети
Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе
Кроз њену средину као реку златне светлости

Светлило – златило развејава силу смути-проспи
Унутарње јединство са свиме испуњава груди
Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

Фото: Фб страница –  Flawers und Nature

021
Љубав нас, гле!
Ослобађа страха.

022
Речи светлоносице
Исцељују, гле!
Живот
Један у Свему!

023
Душе Велики!
Изведи ме из таме
Страхова;
И снова ме
У Духу роди!

024
Нека је благословено све
Што за Светлост ствара!

025
Рађам се из Бића Светлости
И Светлошћу, гле! бивам
И у вечности обитавам!

026
Тишина је непојаван
Праоблик Суштаства!

027
Тишина је, гле,
Вечна потка
Великог сна!

028
Сиђи у дубину
Свог Прабића,
И познаћеш, гле,
Светове силне!

029
Благодарим Ти, и славим Те,
Велики Душе, Створитељу!
Што си у мени, гле,
Разлучио Светлост живота
Од вештаства смрти!

030
Пре мојега сусрета с Тобом,
О Велики Душе, Створитељу!
Бејах био вештаство,
Из којега провејаваше
Само студен
Таме и смрти.

031
Молим се свим бићима;
Која сам било кад
И било где позледио;
Да ми, у име Створитеља,
За све учињено им –
Опросте!

032
Све ово што видимо,
То је неко, далек,
Гле, сневао давно, –
На почетку света!

033
Када се два бића
Слију у једно
Сушто биће,
Онда је то, гле!
Љубав у Истини.

034
Нека тишина духовних светова
Прожме и нашу Велику Мајку!

035
Један свет будући
За Љубав се рађа.

036
Израњаш из вечности
И гле! снова
У Вечност урањаш.

037
Преко Свести, гле!
Свуда присутан
У трену једноме
Биваш.

038
Свест чуда чини
И с нама
И у нама

И то је, гле! чудо
Веће од света

039
И мене сневача
Сан мој, гле!
У сну
Обликује

040
Један будући свет
Саздан од дивоте Духа,
Мораће да се роди.

Заиста да се роди! –
У души сневача, гле!
Што будан,
Вазда, снева.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Љубав је Истинско Постојање, наше Право Биће, Живот и наш Свет
.
Бог је Љубав, јесте Вечитост без почетка и краја, Свепрозирна Пунина Апсолутне Енергије – Свест, Која не може ни настати ни нестати.

Љубав је само Давање, јер је Све, јесте истовремено Прожимање и Обухватање, јер је Једно Које једино јесте.

Њено Средиште је свугде а границе нигде, јесте Бити САДА изван сваког ограничења. Љубав је Вечитост Која се цела догађа ОДЈЕДНОМ. Јесте Датост Која је вечно Давање, јесте Свест која у Давању ДОЖИВЉАВА Себе, јесте истовремено Давање и Примање, истовремени Из-дах и У-дах Себе, јесте ДАХ – Дух Свети.

Свест доживљава Себе и тако јесте Свесна Свест.
Све што је било, јесте, или ће икада бити у Богу је САДА, јесте Дух Свети, Универзални Принцип Отац-Мајка. Не Јинг и Јанг, светло и тамно – већ јесте Апсолутно Једно, једна те иста Свест, Светлост, Дух Свети виђен из два аспекта: Прожимања и Обухватања, Давања и Примања, једност САДА и ВЕЧНОСТИ, Безвременог и Свевременог, Атмана и Брамана…
Једност истовременог Издаха и Удаха Свести, Целовитост свепровидног прожимања и обухватања, је ЈА СВЕГА, јесте Савршено Отворена Сфера, СвеЈедно, БитакБиће.

ЧОВЕК НИЈЕ ЕГО, ЛИЧНОСТ – А ТО ЈЕ ЈОШ МАЊЕ БОГ.
Бог је Апсолутно БитакБиће, ИНДИВИДУУМ (individere – недељивост). Наше Право Ја је Бог, ми смо ћелије Бога Живог које у себи имају Бога. Бог нам је дао целог Себе – то је Љубав, Давање Које је Стварање. Љубав је једини креативни ниво.

Морамо коначно рашчистити са еговим схватањем Бога и свога Правог Ја.

Прошло је и патријахално време где је Бог само Отац. Бог је Дух Свети – Универзални Принцип ОтацМајка.

Творац, Створено (Ми), и само Стварање су Једно – јесу Бог Живи.

Бог је Љубав – Свепрозирна Апсолутна Енергија, и све што јесте јесте одређена Његова фреквенција, одређени ниво Њега, Апсолутне Свести. Ми смо по броју и трајању бесконачни ИЗРАЗИ Божји Себе ЈА ЈЕСАМ.

Бог је Вечитост, Савршена Отвореност изван Које нема ништа, и свако од нас је у својој Истинској Суштини Савршени јединствени и непоновљиви Израз Божји Себе. Ми смо Дух из Светог Духа, није постојало време када нисмо били нити ће постојати када нећемо бити. Ми смо Вечитост из Божје Вечитости. Ми смо Љубав из Љубави заувек у Њој.

Света Љубави, Милосрдни Господе – Слава Теби!

Фото: “Божије око“; Википедија

Фото: Бела голубица; Википедија

Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ниједна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.

Њене ме руке најлепше грле
и брижне нада мном увек стрепе
зовнем ли само, мени хрле,
мамине руке меке и лепе . . .

Мамине руке ми косу сплићу,
њина ме љубав на пут спрема,
када порастем као мама бићу,
нико као она лепе руке нема.

Мамине очи ме увек прате, —
те очи добре нада мном бдију,
кад оду, једва чакам да се врате,
оне за мене увек осмех крију.

Као у бајци која се воли
снег се детињства меко засребри . . .
Кад мене боли и њу заболи, —
и зато хвала, мајко, теби,

зато од тол’ко најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
једна је од свих за мене лепша,
једна је од њих само реч мајка.

Фото: Мајка; Википедија

Сетимо се пролећа,
његових цветова;
што нам цвеће обећало,
ево тих дарова!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!
.
Сад имамо довоље
воћа свакојака:
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Фото- Bon apetirs

Приредила Верица Стојиљковић

поживи нам Боже јединога цара
не треба нам ништа ни хлеба ни пара

не треба нам око не треба нам глава
само да се царска не унизи слава

док по светој земљи звоне свете кости
народу се царске одужише пости

и док нам се ево затире и име
тискамо се овде избегли у риме

Фото; Фб страница – Birds and Nature

Планински ветрови шибаjу водопаде,
кроз крила орла бели се свет.
И облак небу невиност даде,
орлићи у гнезду, спремни за полет.
.
На пропланку шумском древни запис стоји,
стеновити белег нашег постојања.
Часног кавалирства, душманин се боји
и закона Србља, из вековног здања.
.
Прасак потока старог низ брегове јури,
нижући речи завета и плача.
Вила можда спава, Ратник можда жмури…
Ал скршени трени, мозаик су стакла.
.
Нижу се зборења, шапати и лахор,
још храстове гране штите молитвеник.
И пољана божурова од витешке крви,
венац славе плете водопадској пени.
.
Спајајући срчу, бодеж и оштрице,
катане и крчаг, и хлеба и соли…
Kрљуштима бола вапај јада риче,
тврђава под водом, камена изрони.
.
И занеме све, гранит се промоли,
из траве понико на пољани борбе…
Склопи руке сестра, док се мајка моли,
за ратника – сина… Временско раздобље!

Фото: Бели орао; Википедија

Послао је твоје руке, очи
Мени…
Узалудно је у магли тражити пут
Где се кријеш?
.
Да ли је моја реч сакрила твоје јутро
Да ли је сада траг
На твом јастуку нечији?
На чијим уснама си руж?
Чији си мошус на врату?
.
Еј ,
Не отварај очи
Бојим се да ће нестати
Овај тренутак..

Фото: Фототека Србског Журнала

Свету си огледало
Душо Певачева
И звездана јата гле!
Тобом се зрцале

Извор си вечан
Душо Песникова
И љубав твоја вазда
У свет се прелива

Прареч си жива
Душо јасновида
И тајне небеса иних
Тобом се пројаве

Језик си Огња вечног
Душо лучезарна
И Сунце свих сунаца
Из тебе зрцали

Фото: Фб страница – Flawers und Nature