Јутрос смо осванули заједно
Тијанија унутарња и ја
Тијанија – земља моја најмилија!
Певају птице певалице
Оне увек певавају
Само ја одлазим и долазим
.
Јуче сам дошао после дугог лутања
Дошао сам са сврхом и суштом
Дошао сам да поново одем!
Опет певају птице певалице
Певајуће молитве узносице
Ја одлазим и долазим птице остају
.
А где је та раван којој одувек тежим?
И где се налазе сврх и сушт?
На Тибету – у Миларепа култу?
Можда у пећинама Хималаја?
У испосници Свете горе атонске?
Или у пустињи Антонија Великог?

* * *
Место Поглед изнад родног дома
Заплетене ноге у Лотосу радости
Испред – девет плавих ланаца планина
У души сва светилишта света
Ако хоћеш до циља да стигнеш
Не одлази нигде – нигде не одлази

Фото: Фб страница – Jaya Chakma Moni

Где почиње мрак?
Тамо ћу да одем,
У срце да га пољубим,
Љубављу да га осветлим,
Од њега направим живота зрак!
.
Где спава мрклина?
Тамо ћу да одем,
Душу да јој пољубим,
Радости да јој оставим знак!
.
Где обитава зло?
Тамо ћу да одем,
Дах да му додирнем,
Лепотом да га залијем,
У добро да га претворим!

Фото: Звезде падалице; Википедија

Ланце златне јесени раскива
и хладни оков стере по биљу.
Нитима леденим, попут плетива
простире иње по милом смиљу.
.
Носи на длану стеоне ноћи.
Растиње скрива у недра своја.
Погаси ватре око поноћи
и сакри оне звезде без броја.
.
-И сад се опет багрем бели
као у мају, када беласа.
Покривен снегом предео цели,
тоне у таму тихо, без гласа.
.
Само по некад хук се чује
негде у грању багрема белог.
То само сова ноћас царује,
ту, изнад крошњи и поља целог.
.
С пролећа, опет, кад Сунце гране,
на целер поља замиришу.
С Истока зора када сване,
смиље ће оно чекати кишу.

Фото: Поље смиља; Википедија

Вино пије Милојевић Марко,
пола пије – а пола за касније,
јербо јунак Шарца им’о није.
Кад је био низ равно Косово,
нанишанише га шиптарски терористи,
ал’ кад видеше да је Марко ово,
отпочеше трести им се кости.
Море Марко – видиш да смо јачи.
Море Шиптари – нисте освајачи.
Море Марко – опомињемо те поново.
Море Шиптари – не газ’те Косово.
А када је Марку дојадило,
баци Марко и вино и цигаре,
па Шиптаре отера у посластичаре,
те ево и дан-данас кољаче праве.

Фото: Марко Краљевић; Википедија

Боримо се!
И не предајимо се!
Само будношћу и свешћу ово се Зло побеђује.
Зло које жели да нас затре, да нас као личности и као Народ поништи, да нас учини слугама и робовима синова мрака.
Ако смо будни и освешћени, ништа нам не могу!
Ако чувамо своје Предање, своју Повесницу и Паметарницу, опет нам ништа не могу!
Ако славимо своје Претке, и молимо се својим Великим Прецима, тек тада нам ништа не могу!
Говорите својој деци, из дана у дан, о својим Прецима, и о својим Још Већим Прецима!
Приповедајте својој деци, из часа у час, ко смо, чији смо, одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!
Ако ви не беседите својој деци, онда ће им врази празнословити, и ваша ће деца у вражје празнословље поверовати, па ће се одрећи вас, као и свега онога што их чини Народом Словесним.
Није довољно само родити децу и бринути се о њиховим материјалним добрима; јер тога ће вазда бити; деци се морају предати духовна оруђа и оружја, она духовна оруђа и оружја која смо ми од својих Великих Предака давно негда примили.
Наши се вековни врази највише тога плаше.
Они се највише плаше наше будности и наше свесности.
Наше самосвесности!
Ако останемо будни и самосвесни, онда се њихов Нови светски поредак распршује као суво лишће на јесењем студеном ветру.
Сврха свих ратова јесте отимање и преотимање деце.
Ово свагда имајте на уму!
Све док су ваша деца ВАША – нисте поробљени!
Али, онога трена (не дао Бог!), кад ваша деца престану бити ВАША, већ њихова (тамоњихова!), тада сте ви сасма поробљени, ма и да сте привидно слободни!
Срби, будите будни и свесни, и чувајте своју децу!
Боримо се!
И не предајимо се!

Фото: Наша деца: Википедија

Ти си
Моје ћутање.
.
Волим те
Без речи.
.
Моје сновиђење.
Сан мој
Ништа не може да спречи…
.
Ти си
Моја стварност.
.
Више од
Живота!
.
У ћутању
Само Љубав
Је Лепота!
.
У Тишини
Само препозна
Се Биће.
.
Само у
Тишини, нова
Стварност свиће.
.
Зато ћути
Дуго.Хоћу
Да наслутим,
Да ли
Наше стазе
Још пахну
У сутон…
.
Цвећем по
Њима посутим.
.
Моја ћутња
Остани, кад
Нас Сунце
Грли и
Кад Звезда
Гасне.
.
Стазе наше
Да буду
Мирисне и
Јасне.
.
Твоја душа-
Мојој нека
Вечно хрли
.
И да
Моју, ћутањем,
У Вечности
Грли…

Фото: Фототека Србског Журнала

Ноћ тече спокојна и нема,
а тебе покрај мене нема.
Туга ме буди,
у очи ме гледа.
Судбино, мени се не да.
Љубав тужна крај пута стоји,
безнадежну песму поји.
Господе, пред ноге ти падам.
Не дај ми да овако страдам.

Фото: Фототека Србског Журнала

Заборави осећај везан за доњи стомак
И када радиш немој хватити на стару славу
И кад мислиш ослони се на своју главу
Заборави прошлост заборави страх
*
Немој да тражиш од људи превише
Свима је храна ушла на пупак
И кад једеш немој прогутати своје прсте
И кад љубиш пази то су мозда твоје усне
Сети се с ким си сети се где
Није сад време к’о пре
Ово је време за промене
Заборави прошлост и јави
Има ли промане у твојој глави
Сви су те учили исто
Ми зивимо проклето чисто
Ми смо одувек били у праву
Јуст лет ме play соме модерн
Доста смо били храна за лопове
Доста смо пили из исте чаше
Грозница нас изједа у углу уста
И срца су нам остала на крају пуста
Сети се с ким си и сети се где

Фото: Фототека Србског Журнала

И кад би се сви Срби одрекли Србства,
и даље би живело Биће Србства.
Живело би у Језгру звезданог јата,
живело би у вишим духовним световима.
Јер Биће Србства нису стварали
ови или они Срби,
већ наши Преци Богови.
Зато је Биће Србства неуништиво.
Ако је Биће Србства неуништиво,
онда су неуништиви и сви они Срби
који су повезани
са Бићем Србства.
У томе се огледа србска духовна надмоћ.
Када већина Срба постане свесна овога,
онда ће се србска духовна надмоћ
осећати свуда на Мајци Земљи.
Наши се душмани
управо овога највише прибојавају –
да ми постанемо свесни,
да је Биће Србства неуништиво,
и да су Срби неуништиви

Фото: Звездано јато; Википедија

Не сећамо се старих богова.
Не сећамо се ко беше Волос, ко Световид,
ко беху Дајбог и Весна. И није нас стид
што негдашњих се не сећамо снова.
Изгубили смо слух за глас векова,
као што се изгуби памет и вид.
Исто нам је храм и морска хрид, –
својих предања не знамо ни слова.
Није нас нехаја, равнодушја стид,
прекорачили смо журно праг и зид
између нових и старих времена.
Тврдимо да смо онакви какви нисмо.
Сваки има своје Несвето писмо.
Звонимо у звона сном неотплаћена.

Фото: Богиња Весна; Википедија