Ливаде и кише, акварели бескраја
меки потези водом, капи клизе низ влати
сребрне завесе небеса
седефни низови токова
слапови пречишћених вода
из облачне чежње даљина
хоризонти и озони, мокри цветови
и лептирови умивени
у бисерастим капима, опточени
звонком чистотом унутрашњих тонова
шум кише, шум траве
класје и пљусак
капање и таптање
ливаде зреле животом
бујање раскоши и смисла
река целог универзума
спуштена у животворну милост
небеса сажета у капи
хук и шум и шумор
велике воде постојања
да оперу прочишћену љубав
у дијаманту сваке капи
да отворе блиставу садашњост
у кристалном одсјају бивања
да зрцале суштину
оваплођености плахих подручја свежине
у својој сјајној лакоћи збивања
бременитој чаролијом
то су ливаде и кише
пуно савршенство живота
златовез постојања

Фото: Ливаде и киша; Википедија

Станем понекад, на ивицу плаветну
и гледам како се крај Родни злати!
Душа пожели да полети, да му се врати!
.
Онда, дирну ме љубави трепераве нити,
а птица што време мери каже ми –
Не одлази, живот је овде, тво,ј звездани!
.
Негде са висина, из далеких даљина,
Чује се лира! Песник наш на њој свира!

Фото:Из фототеке Србског Журнала

ВИЛЕЊАКОВА ЈУТАРЊА
ПЕСМА
Победиће они
који имају дивне мисли,
дивне снове,
дивне визије.
Они који су смирени и
самопоуздани, они који су
неустрашиви и
повезани са боговима;
Они који ослушкују своје срце и
следе гласе и поруке својих
унутарњих чувара;
Они који казују исцељујуће и
животворне речи;
Они који у својим сновима и
визијама виде само лепоту,
красоту и дивоту;
Они који љубе сва божанска бића у
свим овостраним и оностраним
световима, у свим звезданим
јатима и васељенама.
Да, заиста, победиће они који
имају дивне мисли, дивне снове, и
дивне визије!

Фото: Деца у школи; Википедија

Аеродром Сурчин кишни дан узлеће авион
Испод сиви тепих- облак из кога лије киша
Изнад у безкрај – пространство плавог неба
У мојој дубокој нутрини богослови Творац
.
Удубљујем се усе да видим Творчев разбој
На коме Он тка а и ми с Њим – потку света
Творац увек увек ради у садејству са чојком
Дубоко тонем у Творчев сан и сањам с Њим
.
Плове наши снови – нови светлосни светови
Вадвизвила прва чакра – услов расуђивања
Вадвизвила звирила и свој цвет расцветала
Онда се Дејство попело сасма на врх главе
.
Лети авион изнад облака – свет чисте свести
Испод облака уснули људи у подсвету живе
Пробуди се чојко!!! Громадо громаднцијата!
Одбаци лажа учења одбаци и лажа религије!
.
Надуправљај држи волан светлосне вајтмане!
Повежи се с Душом – суштином и са Творцем!
Отвори Срце исчупај му врата замандаљена!!!
Полети – надлети сиви облак у своју Слободу!

Фото: Фототека Србског Журнала

Фото: Фототека Србског журнала

Вала, било је то у једној малој земљи – великих сељака,
на оријентално-сентименталном Балкану,
на једној страни је била огромна скупина ђака,
Само не Он!
Јер он је отишао на једну сасвим супротну и себи
својствну страну.
Затим се већина појавила на екрану,
а Он је пустио врану да му кости нађе,
јер у целој тој свакидашњици и гомили,
није хтео, умео, а најмање желео да се снађе.
Сви су отишли некуд у једном дану,
а ћудљиви Он је и даље стављао со на рану,
и гађао пушком врану,
која му још увек није испунила наредбу задану.

Фото: Мечка Божана; Википедија

Све од сјаја
До очаја
Тужног краја
Сваког дана
Јадна мечка Божана
Са брњицом у носу
И мотком над главом,
Шапама се по лицу удара
.
Игра и пиво пије
А прости народ се криви од смеха
Док цига удара у даире
.
И вика
Ајде, ајде Божана,
Да покажеш како се госпоџа шминка
.
Божана је пила пиво и играла
Док је цига скупљао банке
А онда су дошла нова времена,
Па је Божану из черге
Преселио у азиле
За намучене животиње
Без петобанке

Фото: Фб страница -Flowers and Nature

Од срца срцу реч је потекла
немуштим језиком емоције.
Таласом светлосног невидела.
Нечујним оречењем Астралије.
.
Слаткопојно осијање речи
пецкави трепет зажацка у мени
па пламно букну у слике речи
којим свест моју својом замени.
.
Молих се некад Оцу светлосном
да моја мисао даром потекне:
Да читам мисао брату вољеном
и моја у братску да се прометне.
.
Умом се слио дар љубави
будећи разум срца мога.
Од једносмерја дух се избави
и видех мишљу што тече кроз Бога.
.
Оваплотило се неразделно.
У бајци живота немогуће.
Стварност Истине осија будно.
У Духу светом нарастајуће.

„Свето Тројство“ је:

1. ВОЉА,
2. БУДНА ПАЖЊА
3. ДУХ.

Зашто?

Зато што нас ово тројство прати свугдје гдје ми (Апсолут) јесмо; у Богу, у Универзуму, у човјеку и другом, увијек је исто.

1. Воља усмјерава Будну Пажњу (на што год пожели, укључујући и на себе-Апсолут).

2. Пажња нам открива оно што је њом освијетљено.

3. Дух свједочи.

Све што је у фокусу пажње пресликава се у Духу у виду ЗНАЊА-о-томе-шта-то-јесте.

-У Богу… Воља усмјерава Будну пажњу у Себе-Апсолут, стога пажњом обухвата све-што-јест, а у Духу се уздиже Знање о свему-што-јест=СВИЈЕСТ.

Апсолут + Свијест=БОГ.

– У човјеку… Воља усмјерава Будну пажњу у оно што човјек јесте (душа-разум-тијело) а у Дух се уздиже одраз-свједочанство о створеном душа-разум-тијело троуглу=Свјесност.

Апсолут + Свјесност= Човјек.

Како видимо, Воља, Будна Пажња и Дух су увијек присутни у сваком аспекту нашег Бића=Апсолута.

Све друго, укључујући и Свијест је одлика само одређеног аспекта. Ето, човјек рецимо нема Свијест. Свијест је у Богу. Бог нема Свјесност. Свјесност је свједочанство било које манифестације из те манифестације, а Бог је неманифестовано постојање, дакле не излази из Себе.

Зашта наглашавам „Будна Пажња“?

Зато што се центрирањем Воље у било којем аспекту Бића и његова Пажња буди у том аспекту, а Апсолут (Биће) у том аспекту постаје БУДНО.

Но, буђење Пажње у човјеку не значи да је човјек пробуђен у Богу.

То само значи да је Апсолут свјестан себе-човјека и човјекове стварности.

Да би се Апсолут (Биће) могао назвати истински БУДНИМ, неопходно је да његова Воља трансцендира у Бога, те с тим да се и његова Пажња пробуди у истини а његов Људски Дух с тим оплемени њоме (истином=Свијешћу).

То је истинско буђење или освјешћење.

Фото: Фототека Србског Журнала

Да ми је чаробни штапић бар на један дан
Нико не би био болестан, сиромашан,несрећан, тужан ил’ сам..
Не би било деце без родитеља
Нити родитеља без деце
Текле би само сузе радоснице
И реке среће
Свако би имао свој топли дом
Не би се рођени свађали
Не би се због међа убијали
Не би светиње рушили
Сви народи би народ били
И род и сестра и брат
Али, у инат не дају ми тај штап!
У инат је уместо Бога новац Бог
Свако дува у свој рог!
И туђе је слађе од свог
И зеленија је комшијска трава
Порок под јастуком спава
И свађа, зло и галама!
Пакост, мржња и бес!
Опака људска свест!
А, плашиш се одласка одавде?
Што?
Мислиш рај је?
Не, друже мој!
Пакао..
Шта сам то наивно уснила???
Вила без чаробног штапића..

Фото: Чаробни штапић; Википедија

У теби сам волео
жену тиранина
успавану…
у галерији мојих сећања
која тугују годинама…
изникла
из корена трнове ружице
у хладу мојих надања
умивена…
бистрим горским водама
хладних кладенаца
дишеш…
плућима раног пролећа
и цватом првих јаглика.
.
У очима
отапао сам ти
ледени брег
да нестане
са задњим снеговима
да сијају
као да силазиш с Венере.
Волео сам
да те гледам
како плешеш
мојим нагим жудњама
у тајнама ноћи
како гасиш ране зоре
које немо ћуте сакривене
и умиру
са првим зрацима сунца.
.
У теби сам волео
жедну звер
са камена
која испија пехаре
нектара шумског биља
од кога се умире
у царским немирима
љубавног пијанства
док се Сунце и Мјесец боре
за престо сванућа.
.
Волео сам
твоју дивљу страст
варварску
коју је месечев срп
резао на постељи од трава.
Само си ти умела
да сакупљаш
разбацане ноте
обалама реке
и покрећеш жице виолина
да свирају песму универзума.
…Пробуди се
трнова ружице
у теби још живи
жена са душом девојчице

Фото: Успавана лепотица; Википедија