Спази момак ружин цвет,

ружин цвет на хриди;

Беше млад и беше леп, –

потрча му у сусрет,

да га боље види.

Ружо, душо, ружице,

ружице на хриди.

.

Момак рече: „Предај се,

ружице на хриди”!

Ружа рече: „Не дам се,

убошћу те, чувај се, –

вечно ће да бриди!”

Ружо, душо, ружице,

ружице на хриди.

.

Дивљи момак узабра

ружин цвет на хриди.

Ружица се бранила,

гребла га и ранила,

ал’ се он не стиди.

Трпи, душо, ружице,

ружице на хриди.

.

фото- Википедија

приредила Верица Стојиљковић

.

 

Дан ми за вратом а смрт сучелице
Дан ми за вратом а смрт сучелице
Куда год ногом гробље ме пресрета
То је оно друго најтужније лице
На смрт прастару осуђеног света
На смрт прастару осуђеног света

Дан ми за вратом а смрт сучелице

То од нигдине до нигдине бежим
То од нигдине до нигдине бежим
Очима трулим док преци ме прате
Мртви мртвима желе да ме врате
Као да давно већ у земљи лежим
Као да давно већ у змељи лежим

То од нигдине до нигдине бежим

Мртваци живи држе ме за скуте
Мртваци живи држе ме за скуте
Кидају месо моје крв ми пију
О зар не знају луди зар не слуте
У црној земљи црну погибију
У црној земљи црну погибију

Мртваци живи држе ме за скуте

Од истока ми до запада тмина
Од истока ми до запада тмина
Вечито земља вода земља вода
Ил крик самртни ил гробна тишина
Од изгрева ми туга до заода
Од изгрева ми туга до заода

Од истока ми до запада тмина

Смејем се плач се разлеже у мени
Смејем се плач се разлеже у мени
Дан ми крадљиво подло протрајава
А сутра ће ме страшни терет земни
Прекрити жутог и прорасти трава
Прекрити жутог и прорасти трава

Смејем се плач се разлеже у мени

Ни кости тврде да истрају неће
ни кости тврде да истрају неће
Поједу их вода земља мемла црви
Ил раздроби их корењем дрвеће
Ил подземно их камење размрви

Ни кости тврде да истрају неће

То живим живот а смрт тик уз кости
То живим живот а смрт тик уз кости
И месо ми је гроб мртвога биља
Тело је моје усуд без милости
Уста су моја машина насиља
Уста су моја машина насиља

То живим живот а смрт тик уз кости

Сунце смејног ме залуд обасјава
Сунце смејног ме залуд обасјава
Ни оно у глави тмину да ублажи
Ни лукавство ме старо не спасава
Дан да преспавам у презрелој ражи
Дан да преспавам у презрелој ражи

Сунце смејног ме залуд обасјава

Свуд око мене време тка злу збиљу
Свуд око мене време тка злу збиљу
Милошћу смрти се само живот јавља
И све се понавља у страшном насиљу
Ко ја што горку прачежњу понављам
Ко ја што горку прачежњу понављам

Свуд око мене време тка злу збиљу

На крововима грање плавет тице
На крововима грање плавет тице
Над кућама небо звезде понор црни
У кућама живот и смрт сучелице
Запупи живот а већ смрт се зрни
Запупи живот а већ смрт се зрни

На крововима грање плавет тице

То ли нас неки луд бог лудо сања
То ли нас неки луд бог лудо сања
Или нас неки опак бог опако сазда
Кад толика је свирепа одмазда
Кад толика је свирепа одмазда

То ли нас неки луд бог лудо сања

И да је греха грешнија је казна
И да је греха грешнија је казна
Правична ли је правда зверје строга
Срамотна ли је молитва поразна
Божанственија буна је од бога
Божанственија буна је од бога

И да је греха грешнија је казна

И да је бога не било га злога
И да је бога не било га злога
Да искушава нико нема права
По цену срама рај је преубога
Огавна милост која понижава
Огавна милост која понижава

И да је бога не било га злога

Иза памћења у дубини сивој
Иза памћења у дубини сивој
Шта уби очи пратајне па слепи
Болимо у себи ко у рани живој
А бескрајно смо свемоћни и лепи
А бескрајно смо свемоћни и лепи

Иза памћења у дубини сивој

Шта заведе нас у свет смртног круга
Шта заведе нас у свет смртног круга
Ко нас то страшно удари ил укле
Која ли болест каква ли нам куга
Ум узе и баци у лажи подмукле
Ум узе и баци у лажи подмукле

Шта заведе нас у свет смртног круга

А толико смо свемоћни и лепи
А толико смо свемоћни и лепи
Иза неумља иза лажне јаве
О да смо само мало мање слепи
О да је само мало мање страве
О да је само мало мање страве

А толико смо свемоћни и лепи

Можда ће неко у сну да се сети
Можда ће неко у сну да се сети
Ил поновни удар ил укун на укун
Време учасно ал надно већ лети
Проричем људе чудомоћних руку
Проричем људе чудомоћних руку

Можда ће неко у сну да се сети.

Фото: Петлови; Википедија

А ти сине ниси се
одродио од племена
Твоји јесу
Ти играш и певаш
Дух срне борави у теби
Били да те одгурну од њ?
Да изваде срну твоје рањивости
Твојим каменом из ока пребацују се
Место седе у кругу и спокојно гледају ватру
И зато певаш тужну песму
Преко понављајуће виолине која заноси
И важном се чини само бол
Сећаш ли се шта ти је отето
Узели младост душе
Сам си са пуно распеваних око ватре
Не кукај им мелодију
Огледни се у нахрањеном пламену
тек стављеног сировог трупца
Ту сi са јеленима, срне трупћу
У ритму си

Фото: Срне; Википедија

Предвечерје, у крошњи липе
самује златни дах јесени.
Насукан, као брод на хриди,
дан се опире мрачној смени.
.
Сунце, опало, с врха тополе,
крије се иза стога сламе.
Понос шљивика пуни тегле,
уз вредне руке моје маме.
.
Румен је запад, румене бразде.
Док вредно млазњак небо оре,
сутон увлачи прсте у собу,
краде је кроз прозоре.
.
Јагањци блеје, шаров лаје,
шкрипућу врата појате старе.
Жабе почињу надметање.
Сова поздравља први глас баре.

Фото: Залазак сунца; Википедија

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?

На захтев многобројних читалаца Србског Журнала, поново објављујемо занимљив и надасве важан текст, истраживање, др Александре Бајић, у разоткривању топографије Балкана, као повезнице  са животом, вером и обичајима наших скоро заборављених предака

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?
Рекли смо већ да се овај Озрен до 1870.године звао Видин, зна се да је добио друго име, што коинцидира са изградњом сокобањске цркве.

Овај Озрен има свој Требич, предграђе Сокобање. Овде треба напоменути да је птица соко вероватни териоморфни лик Перуна (одатле варијетет Периш-пернати).

Такође, божанске супруге су оставиле јасније трагове.

 Суседна (на истоку) планина зове се Девица, доводимо је у везу са Деваном, Велесовом супругом.

На овој планини, близу врха, (врх Ковиљак 1138 м) на једној усправној стени налази се урезана представа кобиле, могуће је да је то једина сачувана представа овог божанства, ако се изузме народна песма СЕСТРА  ЛЕКЕ  КАПЕТАНА,  у којој се говори о кобили која је родила Милоша Обилића, песма нам индиректно каже и име те кобиле: “…

Но се на те јесам ражљутила: / Што с’ видео, што си смиловао.

/ А на томе војводи Милошу?

/ Јеси л’ чуо што причају људи,

/ Да ј’ Милоша кобила родила,

 / А некаква сура БеДЕВИЈА?

 / Нашли су га ’јутру у ерђели,

 / Кобила га сисом задојила,

 / Зато снажан, зато висок јесте…“
На самом Озрену постоји извор и поток Калиновица, који чувају име Калине, Перунове супруге.

 (Извире испод Кулин врха, који је висок 1003м, могуће је да је и тај врх био Калина, јер у близини нема, нити је било, никакве куле). Постоји још један индиректан траг: на левој обали речице Градашнице брдо на коме је, према легенди био Татомиров град.

Из народних песама знамо да је Татомир син СТАРИНЕ  НОВАКА, који има чудно име које казује да је истовремено и  СТАР  и  НОВ, па оправдано сумњамо да се иза њега крије Велес, који је, као божанство вегетације, сваке године изнова и нов, млад али и стар, па умире на зимску краткодневицу.

 Ово тим пре што га поједине народне песме помињу као Новака Дебељка или Новака Дебелића, а њему овај атрибут сасвим одговара, обзиром да је божанство стоке и биљака те доноси обиље хране, није чудо што има проблема са линијом.

Постојале су дискусије међу историчарима и истраживачима српског народног литерарног стваралаштва, о двојици Старина Новака, обзиром да га народне песме налазе и на Романији али и на Старој планини. Нема их двојица, Словени су славили истог „товног Вељеша“, дебелог Велеса и на Романији и на Старој планини. Тако видимо да је Велес становао на Озрену (Видину), а у близини су му били и супруга Девана и син Татомир. Испод планине Девице, према Књажевцу, налази се село Васиљ, опет са Велесовим именом.
Перуна нисмо нашли, али како му је ту супруга Калина и њен извор и поток, вероватно се негде сакрио. Можда се сакрио у селу Поружници.

Предање каже да је у овом селу избила епидемија богиња па су сељани поружнели, од тада се село тако зове како се зове. Али, кад се мало размисли, могуће је да се пре те „епидемије“ село сасвим лако могло звати   ПЕРУНИЦА   или  Перишница  или нешто слично.

 Када је Вук Караџић у свом часопису „Даница“3 побројао села наије БАЊСКЕ (под Видином), на последњем месту је навео село Периш.

.
На јужној падини Озрена налази се село Рсовац. Није извесно да ли име овог села носи успомену на ХРС-а што је друго име Коледа или Дабога (сигурно је реч о соларном божанству), или на РЕСА 4, трачко соларно божанство.

Треба рећи да сокобањском котлином протиче речица Моравица, која је име добила по Морани, богињи смрти, обе у свом имену имају онај индоевропски корен МОР што значи смрт.

На Лелију (Љељу, Јелицу, Ладу) и њену воду Буковицу, асоцира суседна планина Буковик.

-наставиће се-

-фото-Соко Бања-зелено срце Србије –

Текст приредила Верица Стојиљковић

– Не верујем у теорију еволуције живота на Земљи. То је
религија као и све друге религије. Знање о семену и
развоју живота дато је вишем уму него што је људски.
– Не верујем у нашу историографију, посебно у тврдњу
да су Срби касни дошљаци на балканском простору.
Многобројни докази говоре у прилог тези да су Срби
прастари староседеоци, још од неолита.
– Не верујем у родољубље професионалних политичара.
Исувише воле власт да би волели државу и народ и све
оно што подразумева родољубље.
– Не верујем у живот после смрти. Не постоји вечност
јединке.
– Не верујем људима који су сами себи узор.
– Не верујем да ће Хрвати икад престати да мрзе Србе.
Та мржња чини њихов идентитет.
– Не верујем да ће Шиптари престати да отимају и
присвајају туђе. Пљачка им је у генима.
– Не верујем да ће наши муслимани и однарођени
Црногорци у будућности признати да су пореклом Срби.
Што је отпало, отпало је, а отпадништво живи од мржње
на род.
– Не верујем у савремену демократију, у благодет Европске
Уније, у хуманост глобализма, у праведност новог
светског поретка,у добронамерност католицизма, у
религиозност исламиста и тако редом.
Неко ће се запитати: Па у шта и коме онда верујеш.
Верујем у васколику погубност савремене цивилазације.
Верујем својима ближњима, својим пријатељима и многим
добрим људима.Верујем у патњу.Верујем у своје неверовање.

Фото: Песникиња Словенка Марић; Википедија

Ћифта Ћирило ћапи ћасу,
ћалету ћевапе,
ћуфте ћерки,
ћурчији ћинћилу,
ћурану ћурку,
ћоравом ћерамиду,
ћускији ћумур,
ћефеисаном ћибре,
ћати ћирилицу,
ћорсокаку ћосак,
ћакнутом ћагу.

Ћуди ћука ћарлијају ћупријом,
ћосав ћелавом ћоркира ћубу ћефнуто,
ћивот ћути.
Ћићаријски ћумез!
Ћирило ће ћилашем Ћопићу,
Ћамила ће ћоркирати у ћелију,
ћира ће ћиху ћиху ћихуху.
Ћирилов ћале ће Ћићолини ћушнути
ћебе, ćilim&ćilibare.
Ћирило ћаска:
-Ћа ћеш ћале ћакулати Ћићолини
ћириба ћирибу!
Ћакнут, ћефнут,
ћелавиш, ћопавиш, ћоравиш.
Ћућукуј ћиувави,
Ћићолина ћорак!
Ћа ћеш ћалац
ћин ћин.

Фото: Фототека Србског Журнала

На тој светој земљи
Царској и праведној,
Отворио ад капије
Соли јој ране, рањеној,

Похрлила тушта и тма,
Ма свакакви злотвори
Да је загади, упрља,
Опогани и разори.

Има још змај-јунака,
Витезова и хајдука,
Има још светла у срцима,
Водиће их небеска рука,

Свануће зора нашој Србији,
Тамне ће силе сићи у ад,
Ал сваких хиљаду година
Пробуди своје војске враг.

Паметарница зато се учи,
Како да светло порази таму,
Да савлада све неприлике
И расточи и обзнани обману.

Фото: Србија; Википедија

И сиђоше синови орлова
Из стена румених у долину
И са кћерима језера лучезарног
Изродише ждрале тајносане

Ратници светлости и виле краснопојке
За ноћи пунога месеца гле!
Обитавају на стенама језерским
Уз песму и свирку ждрала оносвета

Фото: Бели ждрали; Википедија

Желим да живим поред људи,
веома реалних људи који знају
како се смејати њиховим грешкама,
Који нису надувани сопственим тријумфима
и који преузимају одговорност за своје поступке.
На овај начин се брани људско достојанство
и живимо у истини и поштењу.
.
То су суштинске ствари
које живот чине корисним.
Хоћу да се окружим људима
који знају да дотакну срца оних
који су имали тешке ударе живота
Научимо да растемо
Са слатком додирима душе
.
Да, у журби сам.
Журим да живим са интензитетом
који само зрелост може да донесе.
Не намеравам да протраћим
ниједан од преосталих десерта.
Сигуран сам да ће бити изузетни,
много више од оних што смо појели до сада.
Мој циљ је да дођем до краја задовољан
и у миру са мојим ближњима и савешћу.
.
Имамо два живота
а друга почиње када схватиш
да имаш само један.

Фото: Руми у плесу; Википедија