У Свјато Доба Праисконије –

а на посвећеној Земљи Пра Тијанији –

тамо где је Бели Пупак Рода;

тамо где је Велика Душа Пра Мајке;

тамо где се вечно рађаху

Три Сунца Поноћна,

обитаваше племе Белих Стриборјана –

Коловена Пра Србона.

 

А они, уистини, бејаху

Исполинска Раса Људи–Богова –

што биваху васаображени

са Великим Духом Стварања,

и са Светом Душом Велике Матере.

 

Изван тог Пурпурног

 Прстена Стриборије;

изван тог

плаветно–зеленкастог

Круга Вечерњаче;

изван тог Белог Венца

Свароговог,

обитаваше друга једна раса –

створена од дивљих

предака Мајмуна,

што пребиваше

у Тами Омаји.

 

 И дан–дањи срећемо

 потомке,

обеју ових раса –

што упоредо бивствују

у Свету,

али се никада

не прожимају!

 

Потомци Богова

дејствују за Светлост

Живота;

потомци Мајмуна

чине за Вештаство

Смрти;

једни прослављају

Божанске Своје Претке,

а други се диче

Мајмунским Прецима;

 

док први следе

Осу Бога Живог,

други у Тами

 вечно тумарају;

док се први

жртвују за ближње,

дотле они други

све за себе

 грабе!