(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Да ли је Човечанство изгубило Девичанску Душу?

Да, Човечанство је давно изгубило Девичанску Душу, и зато је толико туге, патње и боли у Свету.

Зато је толико мржње и зла у Свету.

Зато је толико грозних ратова у Свету.

Девичанску Душу није само Човечанство изгубило, већ и сваки народ, сваки појединац, сваки човек понаособ.

Зато смо сви губитници, зато смо сви паћеници и мученици у Свету.

 

02

Човек као Божанство има више душа –

 Душу Осећања, Душу Ума, Душу Разума, Душу Срца, и Душу Свести.

Шта је Девичанска Душа?

Девичанска Душа јесте Душа Осећања – Душа СаМилости, Душа Љубави.

Све су душе међусобно повезане и умрежене, тако да ниједна душа не може да се развија и узраста без сарадње са осталим душама, како у Унутарњем тако и у Спољном.

 

03

Човек више не види Човека као ближњег, као брата и сестру, као друга.

Човек више не види Природу, не види тице, животиње, биљке и дрвета као суближње, као део себе, као себе сама.

Човек више нема саосећања, нема самилости за Човека, за ближњег и суближњег, нема више благодарности и побожноти у Човеку, зато што је давно изгубио Девичанску Душу.

Нема више стида у Човеку, и зато је Човек пао испод скота, испод звери.

 

04

Са губитком Девичанске Душе, Човек је остао без Милости Духа Стварања; остао је без Божје Љубави; изгубио је своје Вечно Божанство у Себи, и постао је чудно и неприродно биће које више не припада ниједноме Царству.

Без Девичанске Душе, Човек је постао биће разарачко и рушилачко, биће које руши и уништава све пред собом –

 не само на Мајци Земљи већ и у ПраВасељени.

Човек је, на концу, постао највећи непријатељ самоме себи!

 

05

Нема више флуида, нема галактичке титравости и космичке треперавости, нема тајанства ни тајинства у љубави између Мушкарца и Жене – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Уместо Љубави, као највишег ступња божанског посвећења и тајинства, односи између Мушкарца и Жене свели су се на скотоловство, на животињско парење мужјака и женке, на луталачко и скитачко пасје оргијање, цвилење и завијање – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Мушкарац у Жени, као и Жена у Мушкарцу, више не виде своју Другост Бића, не Огледају се и не Препознају Једно у Другоме – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

Љубавни загрљај између Мушкарца и Жене није више космички загрљај Двају Бића, Двају Суштастава, Двају Божанстава; није више загрљај Неба и Земље, нема више Стварања и Рађања – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

 

06

Човек и Човечица не рађају више Исполине, Дивове и Богове, већ човеколике патуљке, бића болешљива и смртна – зато што је Човек изгубио своју Девичанску Душу.

А са губитком Девичанске Душе, Човек је изгубио све дарове и моћи својих Богова.

 

07

Још има наде за нас!

Ништа изгубљено – није заувек изгубљено!

Све дарове и моћи својих Богова, можемо у трену једном да повратимо.

Потребно је само да се пренемо, да се пробудимо и освестимо, да схватимо ко смо и чији смо.

А то ће бити наше Поновно Рођење, не само на Земљи већ и у ПраВасељени.

Поново ћемо бити Богови који ће рађати Богове!

 

08

Наши су Велики Преци чували и неговали Девичанску Душу.

Наши Преци – ВедСрби, ПраАријевци!

Зато би се Девичанска Душа могла још звати и Ведском Душом, илити Аријевском Душом.

 

09

У времену долазећем, води се духовни рат Унутар сваког Човека, Унутар сваког Народа.

Сваки Човек, и сваки Народ, мораће у свом Бићу и Суштаству, да препозна Живо Божанство у Себи, да препозна Девичанску (Аријевску) Душу у свом Унутарњем.

Ја верујем у поновни повратак Девичанске (Аријевске) Душе, верујем у Поновно Рођење Одозго!

 

10

Мисија ВедСрба у Новоме Добу!

По Пророчанствима из Мајке Акаше, ВедСрби ће у Новоме Добу преузети водство Свеколиког Човечанства на Путу Поновног Рођења Богова.

ВедСрби су расејани по многим и различним народима, али ће у времену долазећем доћи до препознавања и уједињења свих ведских, аријевских племена и народа.