И гле,

дела наша сведоче о нама!

 

Што сејемо, то и жањемо; што чинимо било коме и било чему, то се и нама, и над нама, чини; што сневамо и мислимо, то јесмо и бивамо. Такав је Закон Пра Васељенски, Закон Великог Духа Стварања, Сваргин Закон.

Речено је, давно, на почетку свих почетака, да смо створени и рођени за Богове. Да, рођени за Богове, али само ако јесмо и бивамо саобразни, суштаством својим усаображени, са Великим Духом Стварања, ако чинимо дела Љубави и Доброте.

Ми смо овде где јесмо, у овом трену вечности, са сврхом и смислом. Послани смо од Створитеља, Оца нашега, на Звезду Земљу да чинимо Дела Љубави и Доброте, како у име Оца тако и у име Мајке!

То је веома важно! Упамтите!

Наш задатак је, између осталог, да чувамо, негујемо и љубимо Велику Мајку, Велику Маа од Светлости.

Ми смо Они Који Јесмо –

 Синови и Кћери Великог Оца и Велике Мајке!

А да ли смо, уистини, Синови и Кћери

Великог Оца и Велике Мајке?

Да ли смо, уистини, одговорни пред Великим Родитељима, пред Великим Прецима?

Да ли смо, уистини, достојни Великих Предака?

Да ли смо, уистини, Синови и Кћери, или смо само Сенке и Утваре?

Како одговарамо на Љубав Очеву?

Како одговарамо на Љубав Мајчину?

Ми се по делима својим препознајемо, а дела су наша таква да се и сама Пра Васељена стиди нас оваквих какви јесмо!

Ми смо за мање од два века, гле, посве загадили и затровали и опоганили Мајку Земљу!

Изломили смо кости Мајци Земљи, копајући руде и угаљ вадећи; исисали смо крв и животне сокове Мајци Земљи, вадећи и црпећи нафту; унаказили смо некад тако умилно и дивотно лице Мајке Земље, секући шуме и дижући градове гадове; загадили смо и замаглили ауру Мајке Земље, све мислећи ружне мисли и све чинећи дела погана и зла!

На шта и на кога личи наша Мајка Земља?

Наша Мајка Земља, гле, личи на нас, на нас никоје и ничије!

Мајка Земља је наше живо огледало.

Кад се у Њу загледамо, онда видимо властиту ругобу.

Ругобу наших мисли,

Ругобу наших осећања,

Ругобу наших речи,

Ругобу наших дела – недела!

Србија је прелепа и предивна земља, права лепотица, и права дивотница!

Од Створитеља нам је, и од Пра Васељене, подарена таква дивота над дивотама, да нам сви у свету завиде на таквој земљи!

Завиде нам, уистини, и пријатељи и непријатељи!

А шта смо ми, овакви никакви и ничији, учинили од Земље Србије?

Ми смо од Дивот Србије створили највеће сметлиште у Европи, највећу депонију на свету!

Кренимо Србијом од села до села, од реке до реке, од потока до потока, од шуме до шуме, од њиве до њиве, од града до града – и шта ћемо видети у Земљи Србији?

Видећемо сметлиште до сметлишта, депонију до депоније, ругло до руглога.

Видећемо пластичне кесе по гранама врба и топола

понад сваке реке, понад сваког потока, украј сваког језера.

Путник намерник, који сврати у Земљу Србију, не мора да се распитује уоколо за нас – ко смо и чији смо и какви смо!

Кад види пластичне кесе и сметлишта, знаће одмах све о нама.

Какве су нам мисли, такво нам је и окружење.

Каква су нам осећања, такав нам је и свет у којему обитавамо.

Колико волимо Природу толико љубимо и Дух Стварања.

А можемо чуда и чудеса да чинимо.

Можемо, само кад хоћемо!

Рођени смо за Богове, па хајде онда да будемо саобразни са Намером Створитеља нашега, те да се показујемо и доказујемо Делима Љубави,  Делима Лепоте и Делима Доброте!

Можемо, само ако желимо и хоћемо!

Хајде да пожелимо, и хајде да хоћемо!

Очистимо, уредимо, оплевимо и улепшајмо Србију, Родину наших Предака, и Родну Груду наших Потомака.

Учинимо то већ данас, па ће нас благословити и Небо и Земља!

Учинимо то већ овога трена, па ћемо бити благословени на све векове, минуле и будуће!

То је наш задатак од Великих Родитеља, и ако тај задатак ваљано обавимо, заслужићемо, уистини, вечан живот у Светлости!