Драган Симовић: О невидљивим непријатељима
Често бивам чудан и смешан самоме себи.
Умислио сам, ето, да сам ја нешто важан и битан за свој Род, за Србство, па га вазда од некога и нечега браним.
Само оптерећујем и прљам своју душу улудо!
Ако мој Род сном мртвијем спава, ако је равнодушан према својему путу и спасењу, што бих онда ја, без игде икога и ичега, водио свети рат за њега, и у име њега!
Пустићу нека све иде својим током.
Ако је другима добро овакво стање у којему смо, онда ће и мени бити.
Не морам ја бити већи Србин од других Срба!
Уопште не желим бити већи ни од кога!
Ја сам, истовремено, и довољно мали и довољно велики за самога себе.
Све што ваља и не ваља у мени и на мени – то су моја дела!
Данас сам, у једном трену, схватио, да је бесмислено све ово што чиним!
Јер, бранећи Србство, бранећи свој Род – а мој Род, можда, и не жели да га ико брани! – ја из дана у дан стичем све више и више невидљивих, потуљених и подмуклих непријатеља.
Моји су невидљиви непријатељи увек у предности нада мном: они мене виде, а ја њих не видим!
Ко год је кроз столећа водио свети рат за Србство, увек је од тог истог Србства бивао издан и продан.
Можда ми управо ту поруку и шаљу моји невидљиви непријатељи!
Не, не Драгане!!! Треба да знаш да имаш невидљиве пријатеље твоје. Ми смо ту вазда уз тебе и са тобом. Само ћутимо, из ваљда некакве немоћи. Ти нам дајеш снагу и када нас све обухвати страховита снага, мислим да ћемо сви заједно учинити добро својему роду.
Не, никако није бесмислено све ово што ви чините! Храбрите нас и бодрите! Ми многи посјећујемо ове странице да се напијемо живе воде са извора, и благодаримо од срца на томе!
Јер како каже наш велики Његош:
„Званије је свештено поете,
глас је његов неба влијаније,
луча св’јетла руководитељ му,
дијалект му величество творца.“
Здравља свијетлим мислима и сновима твојим Пјесниче!
Драги Врли и Вели песниче Рода својега, Рода Белих Срба. Па ниси ти песник и заштитник такозваног и самозваног свеколиког србства, под чијим именом се сјатио сав балканси, еуропејски и белосветски шљам и олош, кријући се и радећи све што је могуће и немогуће и свим силама и средствима на блаћењу, љагању, лагању, срозавању, исмејавању, олајавању, унижавању, омаловажавању , подкрадању, пљачкању и уништавању свега што је од Рода Белих Срба и што припада њиховој Родини ! Томе и таквоме бедноме србству, ти си заиста и више него чудан и смешан и сасвим неважан и небитан. Дакле , ти за њих не постојиш и не треба да постојиш. Ти си овде због нечега далеко Узвишенијег.! У то сам се уверио небројано пута за ово неколико времена . Али сам се исто тако уверио да тај шљам, олош и ништавило нема у себи и при себи, ама баш ничега људскога а камоли Божанскога. То је хорда без достојанства , поноса , образа , искрености, поштења, скромности, отмености . То је једна накарадна руља и крдо, светина, којој ништа није Свето !
Стога, ти не оптерећујеш и не прљаш своју душу улудо јер твој Род , Род Белих Срба, чији си ти понос и узор у свему што делаш, итекако је будан и мотри на све што се око њега збива ! Сада, и у овом трену било би сулудо ићи у отворени сукоб са овом немани која ће сама себе докрајчити и уништити.
А што се тиче наших видљивих и невидљивих непријатеља у овој нашој Духовној борби, будимо сигурни да и њих Неко веома добро види и бдије над њима ! Борба још увек траје и све се више распламсава.
Као што рече давно један песник ; “ Освајања још нису завршена , али ни отпор освајањима није на видику“ !!!! Уз помоћ Господа и Творца Бело Србство побеђује !