Косовски завет је много старији од хришћанства и свих хришћанских народа и нација , много старији и од Косова, а сеже у дубоку ведску прошлост.

То је обновљени Завет између Белог Србства и Белих Божанстава.

Шта је Завет?

Завет је нагодба, договор, обећање, дата реч која обавезује.

Шта значи именица обавеза, илити глагол обавезивати?

Боље ћемо разумети када речи овако разделимо: оба-веза, оба-везивати.

Значи, обе стране се везују (али и повезују) датом речи, везују и повезују договором, везују и повезују нагодбом, везују и повезују обећањем.

Завет може бити и између двоје љубавника, између драгана и драге, између вереника и веренице, између двоје пријатеља, између двају побратима.

Завет је света реч, реч која се уписује у Поље Свести, у Акашу, у потку вечности, у генетски код, у личну и племенску карму, усудбу, судбину.

Погазити завет, погазити задату или дату свету реч, то је, за наше ведске претке, Беле Србе, било равно самоубиству, па и још теже и грђе.

То не могу да разумеју иноплеменици и иноверци, туђинци од рода туђинскога, као и непосвећени, неосвешћени и расрбљени Срби, јер то и није за њих, већ за НАС.