У Винчанској цивилизацији јесте заиста преовладавао матријархат, што је изузетно интересантно, јер није само порастао наталитет, него је то и период дугорочног мира и свеопштог просперитета цивилизације! Такав касније, није виђен. На истраживању Винче и нашег порекла треба још много радити и истраживати, и надајмо се, једнога дана, све тајне тог древног времена ће угледати светлост дана.

Треба свако на свој начин трагати за неким унутрашњим миром и духовности, свакако. Но, ако узмемо да је Винча(наши прапреци) корен индо-европске духовности и древних, сада готово заборављених знања, зар не треба посумњати да су се она расула по Европи и шире? Остала само у фрагментима на појединим местима, и код појединих култура? Док су, са друге стране код нас, она замењена кроз историју, неким другим правцима и учењима. Треба то имати на уму, и бити отворен за трагање, па сваком своје.

Тако да „духовни мени“ свакако није сиромашан потомцима Винче.
Поздрав.