ВИЛЕЊАКОВИ ЛИРСКИ ЗАПИСИ

О ПОЕЗИЈИ ДРАГАНА ПЕЛОВИЋА

 

Поезија је потрага за оностраном, тајинственом и скривеном лепотом унутар бића и суштаства језика, у сазвежђима и пространствима заумног језика који је иза и с ону страну сваког мисленог и појмљивог језика.

Језик поезије јесте језик вила и вилењака, језик богова и богиња, језик тишине и шутње, језик немуштог и неизрецивог.

Песник открива и казује оно што нико други не чује, не види, не осећа, не разуме.

Дужност песника је да у реч, да у стих, да у песму преточи тишину и шутњу срца и душе, звезда и сунаца, звезданих јата и невидљивих светова.

Драган Пеловић је рођени и посвећени песник,  песник сневач и јасновиделац, песник вилењак са звезданом лиром који кроз сневање и певање узраста у духовној и божанској стварности, у стварности с ону страну свих омаја, привида, илузија и опсена.

Он је пробуђени путник путујући, путник који вечно и упоредо путује како кроз властито тако и кроз туђе срце у потрази за самим суштаством божанске љубави, љубави која превазилази и надилази свако појимање пролазне љубави у простору и времену материјалних светова и васељена.

У згуснутим, слојевитим и вишезначним лирским песмама Драгана Пеловића провејава љубав која није од овога света, саморођена и самобитна љубав према човечици, љубав према срцу и души човечице, према срцу и души човечице-виле и човечице-богиње.

Између песника-вилењака, на једној, и човечице-виле те човечице-богиње, на другој страни, рађа се тајинствена, из етра звезданог суштаства избризгала а речима неизрецива, тајновита, мистична и флуидна љубав, љубав већа од света и јача од смрти.

Песник, рођени и посвећени песник, осећа се и препознаје по првој песми, а негда већ и по првом стиху, по једном једином стиху.

После толико година живљења и дисања поезије, сваког песника могу да осетим и препознам у трену, могу да знам да ли јесте или није песник, да ли, уистини, дише и живи поезију или, пак, само умишља да је богомдани песник.

Да је Драган Пеловић рођени, самосвојни и самобитни песник, да је расни и посвећени песник лирског пева и поја, да је песник по усуду и позвању – у то сам се већ код првих стихова уверио.

Шта бих још могао рећи о песнику Драгану Пеловићу?

То је песник којега ствара и обликује поезија, ствара и обликује само песничко биће.

Обични, свагдањи и мали песници пишу и стварају поезију, док велике и посвећене песнике ствара и обликује дух поезије.