Јави ми се јутрос, поново, мој врли пријатељ Небојша Јовановић из Бора, и рече, да му је пристигла благословена новчана помоћ од вас – од вас, пријатеља и читалаца Србског журнала – те да сада може да предахне, да се лечи, да се посвети стваралаштву и, што је најважније, да живи достојно Човека.

Он вам свима од срца и душе благодари, а благодарим вам и ја!

Нека овај век буде (јер мора бити!) век свеколиког србског буђења и освешћивања; да бранимо, чувамо и спашавамо једни друге за дела и подвиге у нашој Звезданој Будућности!